Naša biblioteka već 156 godina hrani dušu
Sokobanja je oduvek bila mesto gde ljudi dolaze da obnove svoje telo, ali malo ko zna da već više od vek i po ovde postoji i ustanova koja hrani duh i um – naša Narodna biblioteka „Stevan Sremac", koja u ponedeljak, 3. marta, obeležava 156 godina postojanja i rada. Kao najstarija kulturna ustanova u našoj opštini, biblioteka je postala neraskidivi deo banjskog identiteta, mesto gde se čuva ne samo pisana reč, već i bogata istorija našeg kraja.
Od skromnih početaka do kulturnog stožera
Davne 1869. godine, tačnije 14. februara po starom kalendaru, u vreme kada je Sokobanja tek počinjala da se razvija kao banjsko lečilište, grupa prosvećenih Sokobanjčana prepoznala je potrebu za ustanovom koja će širiti pismenost i kulturu. Tako je rođena prva čitaonica, skromna po veličini, ali velika po značaju za tadašnje meštane.
Zamislite samo kako je to izgledalo – mlada varošica, tek oslobođena od Turaka, a već ima svoju čitaonicu! To govori mnogo o našim precima i njihovoj želji za znanjem i napretkom.
Jedan od prvih predsednika čitaonice bio je Ljubomir Didić, ugledni banjski trgovac koji je kasnije postao jedan od vođa čuvene Timočke bune. Čovek od knjige postao je i čovek od revolucije, što svedoči o snazi pisane reči i ideja koje su kolale kroz prvu banjsku čitaonicu.
Put kroz istorijske vetrove
Sudbina biblioteke često je pratila burnu istoriju našeg kraja. Pretpostavlja se da je rad prvobitne čitaonice vremenom zamro usled istorijskih okolnosti, pa je morala biti ponovo otvorena 1. januara 1874. godine.
Krajem 19. veka, tačnije 1895. godine, čitaonica je našla utočište u jednoj prostoriji opštinske zgrade, koju su meštani od milošte zvali „kasarna". Zamislite kako je to izgledalo – knjige smeštene među opštinske spise, a radoznali Sokobanjci dolaze da pozajme koju knjigu ili čitaju novine i časopise koji su tada bili prava dragocenost!
Nakon razornog Drugog svetskog rata, biblioteka se smestila u prostorijama zgrade „Stari Sokograd", gde je nastavila svoju misiju širenja znanja i kulture u teškim posleratnim godinama.
Godine 1986. označile su prekretnicu – biblioteka je konačno dobila svoju stalnu adresu, zgradu u kojoj se i danas nalazi. To je omogućilo njeno dalje širenje i razvoj, a današnji fond od preko 60.000 jedinica bibliotečke građe svedoči o veličini i značaju ove ustanove za našu malu, ali kulturno bogatu sredinu.
Riznica znanja i banjske istorije
Naša biblioteka nije samo mesto gde se čuvaju i pozajmljuju knjige, ona je živa riznica istorije Sokobanje. Kroz fondove može se pratiti razvoj našeg mesta od male varošice do jedne od najpoznatijih banja u Srbiji.
Posebno vredan deo biblioteke čini Međunarodni centar za turističku i ekološku dokumentaciju, koji sadrži mnogobrojne vodiče i monografije turističkih centara. Ovaj jedinstveni fond ne samo da doprinosi boljoj informisanosti posetilaca, već predstavlja i neprocenjivu građu za istraživače banjskog turizma i ekologije.
Kada gost dođe u Sokobanju, prvo traži lekovitu vodu, čist vazduh i odmor za telo. Ali mnogi otkriju i našu biblioteku kao mesto gde mogu da nahrane dušu i um. Često nam dolaze posetioci koji su iznenađeni bogatstvom naše građe.
Izdavaštvo kao nova misija
Pored svoje osnovne delatnosti, Narodna biblioteka „Stevan Sremac" poslednjih godina aktivno se bavi i izdavačkom delatnošću. Objavljene su brojne publikacije o istoriji, kulturi i prirodnim lepotama našeg kraja, čime biblioteka dodatno doprinosi očuvanju lokalnog identiteta i promociji Sokobanje.
Želimo da sačuvamo priče naših starih, legende našeg kraja, pesme koje su se pevale na prelu, običaje koji polako nestaju. Kroz naša izdanja, deo te bogate baštine ostaje zabeležen za buduće generacije.
Biblioteka blisko sarađuje sa Matičnom bibliotekom „Svetozar Marković" u Zaječaru, koja pruža stručnu podršku i pomoć u razvoju bibliotečke delatnosti.
Mesto okupljanja i kulturni centar
Danas, Narodna biblioteka „Stevan Sremac" daleko je više od mesta gde se pozajmljuju knjige. Ona je pravi kulturni centar gde se održavaju književne večeri, promocije knjiga, izložbe, radionice za decu i mlade, kao i brojni drugi kulturni događaji.
Tragovi sokobanjske kulture vode pravo do naše biblioteke. Odavde su potekle mnoge inicijative koje su obogatile kulturni život našeg mesta. Kada ne bi bilo biblioteke, Sokobanja bi bila samo lečilište za telo, ali ne i mesto gde duša nalazi mir i hranu.
Biblioteka je posebno ponosna na rad sa mladima, na brojne programe kojima nastoji da ih privuče knjizi i čitanju u vremenu digitalnih tehnologija i društvenih mreža.
Pogled u budućnost
Kao što je pre 156 godina bila pionir kulture u maloj varošici, biblioteka „Stevan Sremac" i danas nastoji da ide u korak s vremenom. Digitalizacija građe, posebno one koja se odnosi na lokalnu istoriju, jedan je od prioritetnih projekata.
Želimo da sokobanjsko kulturno blago učinimo dostupnim svima, bez obzira gde se nalaze. Da naša bogata istorija bude na dohvat ruke svakom istraživaču, svakom ljubitelju banjske prošlosti.
Dok Sokobanja nastavlja da razvija svoje turističke potencijale i privlači sve više posetilaca svojim prirodnim lepotama i lekovitom vodom, biblioteka „Stevan Sremac" ostaje tihi čuvar duhovnog blaga, mesto gde se čuva i neguje kulturni identitet ovog jedinstvenog mesta.
I dok naši gosti uzimaju čašu lekovite vode, mi im nudimo i knjigu – da napoje i dušu dok su kod nas.
