U rudniku Soko pušten u rad novi ureðaj

 RUDARI Srbije u četvrtak će, uglavnom radno, proslaviti svoj praznik – Dan rudara. U više od 200 rudnika u Srbiji, gde se eksploatišu sve vrste mineralnih sirovina, radi oko 20.000 rudara, a njihova prosečna plata je 36.000 dinara.
Položaj današnjih rudara, iako su učinjena znatna poboljšanja od donošenja Zakona o rudarstvu 2006. godine, i dalje je prilično težak. Njihovi sindikati ukazuju da rade u izuzetno teškim uslovima, sa zastarelom opremom i niskim zaradama, a zdravstveno, socijalno i penziono osiguranje neredovno im se uplaćuje.
U rudniku "Soko", u Èitluku kod Sokobanje, kao i u još osam srpskih ugljenokopa s podzemnom eksploatacijom u sastavu JP "Resavica", u sredu je, ipak, bilo razloga za slavlje: pušteni su u rad merni ureðaji, najnovije generacije, za kontrolu gasno-ventilacionih parametara u jami.
– Nova oprema 

omogućiće očitavanje i kontrolu svih gasnih parametara, pogotovu opasnog gasa metana, tako da će blagovremeno moći da se preduzimaju odgovarajuće mere – rekao je za "Novosti" Ilija Knežević, direktor rudnika "Soko".
Ova investicija vredna je oko 20 miliona dinara. A, Radivoje Milanović, državni sekretar u Ministarstvu energetike, nedavno je izneo podatak da je u kompletan rudarski sektor potrebno uložiti milijarde evra da bi proizvodnja bila podignuta na najviši mogući nivo.
– Prošle godine u budžet Srbije slilo se oko milijardu dinara od naknade za korišćenje rudnog blaga, a posle usvajanja zakona o rudarstvu, priliv bi trebalo da bude još veći.
Od 10 rudnika metala u Srbiji, privatizovano ih je osam. RTB "Bor "je i dalje u državnom vlasništvu, a privatnog vlasnika dobilo je i oko 70 rudnika nemetala. Neizvesna je sudbina rudnika olova i cinka "Trepča" na KiM.
Proizvodnja uglja i dalje je u vlasništvu države – u "Kolubari", "Kostolcu" i "Resavici", a plan je da država pronaðe investitore za rudnike koji su zatvoreni zbog neuspešnih privatizacija, zbog kojih su mnogi rudari bez posla.

PROSEÈNA ZARADA
PREMA podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna junska neto zarada rudara u vaðenju uglja iznosila je 48.223 dinara, u vaðenju ruda metala – 37.385, a u vaðenju ostalih ruda i kamena – 24.541 dinar.

SEÆANJE NA 1853. GODINU
DAN rudara ustanovljen je u znak sećanja na 6. avgust 1903. godine, kada je u Senjskom rudniku, najstarijoj rudarskoj jami u Srbiji, u kojoj se ugalj vadi od 1853. godine, počeo veliki štrajk rudara. Neposredan povod bilo je otpuštanje trojice radničkih aktivista. Za devet dana štrajka, rudari su se izborili za povratak dvojice otpuštenih radnika, skraćenje radnog vremena i besplatan "olaj" za osvetljenje.