{mosimage}Danas, 2.avgusta sveÄanom liturgijom u crkvi sv.Ilije u selu Vrelo, 14km istoÄno od Sokobanje, obeležena je 135. godiÅ”njica podizanja crkve. Pretpostavlja se da je ova crkva jedna od najstarijih u opÅ”tini Sokobanja. SveÄanu liturgiju vodio je novopostavljeni sveÅ”tenik Žarko. Veliki broj vernika doÅ”ao je danas u Vrelo da bi proslavili ovaj praznik, kako u crkvi tako i na izvoru reke Moravice i u domovima meÅ”tana.
Danas, 2. avgusta sveÄanom liturgijom u crkvi sv. Ilije u selu Vrelo, 14 km istoÄno od Sokobanje, obeležena je 135. godišnjica podizanja crkve. Pretpostavlja se da je ova crkva jedna od najstarijih u opštini Sokobanja. SveÄanu liturgiju vodio je novopostavljeni sveštenik Žarko. Veliki broj vernika došao je danas u Vrelo da bi proslavili ovaj praznik, kako u crkvi tako i na izvoru reke Moravice i u domovima meštana.
Sveti Ilija (po starom kalendaru 20.7. a po novom 2. avgust) je naslednik starinskog boga gromovnika. Kao gromovnik on je ujedno i bog oluje i vremena uopste. Po opštem verovanju on uvek pita sestru Ognjenu Mariju kada je njegov dan, ali ona izbegava odgovor "jer bi sv. Ilija toliko pucao gromovima da bi od veselja i šenluÄenja sav svet pobio".
Na Ilinden se ne radi nikakav težak posao jer se veruje da bi rad izazvao sušu ili grad. Med koji se vadi na Ilinden, pre sunca, sluzi kao lek. Ponegde sv. Iliju slave vodeniÄari. U novije vreme sv. Ilija je slava vazduhoplovaca.
U manstiru MoraÄa (1252.) naslikan je ciklus od 12 scena iz zivota sv. Ilije. Slika Sv. Ilija u pustinji smatra se najlepsom u srpskom zivopisu 13. veka.
{jgxgal folder:=[images/stories/sela/vrelo] cols:=[3]}
Ilija TesviÄanin, nazvan tako po rodnom gradu u Galadi živeo je u Izrailju u IX veku pre Hrista. Tadanji car Ahav, pod uticajem svoje žene Jezavelje beše napustio veru Mojsijevu i umesto Jehove slavio tudje bogove. Prorok Ilija suprotstavio se caru prebacivši mu otpadništvo i prorokovao sušu i glad zbog slavljenja tuðih bogova. Èinio je Äuda kroz koja je Bog pokazivao Izrailjcima svoju pravednost. Zbog nepravdi koje je car Äinio narodu i gramzivosti Ilija mu je prorekao da Äe njemu i njegovoj ženi psi lizati krv posle smrti, što se i obistinilo.
"Prorok Ilija išao je po Hananu u pratnji svog uÄenika Jelisija. Kad stigoše u Jerihon, na oÄi pedeset drugih proroka udari plaštom po Jordanu i voda se razdvoji na dve strane. Kad preðoše na drugu obalu, podiže se grdan vihor, ognjena kola s ognjenim konjima rastaviše ih i u vihoru odnesoše Iliju na nebo." Sveti Ilija prema tome nije umro veÄ je živ otišao na nebo.
Proroci nisu imali neÄeg zajedniÄkog sa vraÄima. Oni nisu živeli od proricanja buduÄnosti i vraÄanja. To su bili mudraci, narodni uÄitelji, kako bi danas rekli – društveni i politiÄki radnici. Oni su stvarali i propovedali više religiozne koncepcije zasnovane na liÄnoj moralno odgovornosti Äoveka pred Bogom. Proroci su isticali etiÄke vrednosti religije u kojoj nisu važni ritual i ceremonija a Äija suština je u tome da ljudi budu u duši pravedni i bogobojni. Svojim radom proroci su utrli put nastanku hrišÄanstva.
Praznik ovog velikog proroka slavi se 2. avgusta i zove se Sveti Ilija. Na ikonama se Sveti Ilija predstavlja ili kako na vatrenim kolima ide na nebo, ili kako drži nož u ruci kao znak da je njime poklano 450 lažnih Valovih zreca na brdu Kamil ili kako sedi u peÄini gde se sklonio od oholog cara Ahava a gavran mu donosi hranu.
Srbi su prelaskom u hrišÄanstvo mnoge osobine svog starog boga Peruna, koji je upravljao munjama i gromovima, preneli na Svetog Iliju. Po narodnoj tradiciji, Sveti Ilija se vozi na vatrenim kolima koja vuku Äetiri konja, iz Äijih nozdrva izbija plamen. Grmljavina je tutnjava njegovih kola kojima se on vozi po nebu i oblacima.
