Stranci neće u banje

Od 37 banja i klimatskih mesta u Srbiji, tek nekoliko živi od turizma, a sve ostale jedva sastavljaju kraj s krajem.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u ukupnom broju
turista banje učestvuju sa 37 odsto, a u broju noćenja sa 62 odsto.
Meðutim, od turizma “živi” samo nekoliko banja, a u ostalim mestima
nije glavna privredna grana, niti postoje pouzdani podaci o broju
gostiju, zaradi, popunjenosti kapaciteta.
Najpopularnija u Srbiji je Vrnjačka Banja, sa 148.481 turistom, a slede Sokobanja,
sa više od 70.000, Koviljača i Niška banja, sa više od 20.000 gostiju.
Zanimljivo je da se upravo naše najbolje banje nalaze na listi 13
rehabilitacionih centara koje država želi da proda do kraja godine.

Pravi podatak koliko banje zaista zaraðuju od turizma niko nema, jer
lokalne turističke organizacije kao zaradu beleže samo boravišnu taksu.
Na taj način se dolazi do podatka da se u budžet SO Vrnjačka Banja od
turizma sliva samo 7,5 odsto. Zarada je, naravno, daleko veća, jer od
turista žive kafići, restorani, prodavnice, pijaca, animatori, hemijsko
čišćenje, proizvoðači nameštaja, dobavljači hrane, benzinske pumpe… U
Vrnjačkoj Banji na 29.500 stanovnika registrovano je 1.300 privatnih
firmi i svi rade na “istom zadatku”.

savremeni wellness centar u miomirisu sumpora

– Loša privatizacija “Fontane”, koja ima pet objekata i 2.000 kreveta,
izuzetno utiče na turizam u Banji – kaže Nebojša Bogićević iz
Turističke organizacije Vrnjačke Banje. – “Fontana” ima skoro trećinu
registrovanih kreveta. Rešenje problema se očekuje od države, a tek je
najavljena privatizacija “Merkura”, koji je, takoðe, okosnica našeg
turizma.

Ostale banje tokom prošle godine imale su po manje od 10.000 gostiju.
Ukupan broj turista u svim banjama Srbije je 383.642, od kojih su samo
15 odsto bili strani turisti. I stranci koji su, pretežno, boravili u
Vrnjačkoj Banji, došli su, zapravo, iz Republike Srpske.

– Na svetskim sajmovima uvek predstavljamo Vrnjačku Banju, Sokobanju,
Kanjižu, Koviljaču i Zlatibor kao klimatska mesta – kaže Ljiljana
Èerović iz Turističke organizacije Srbije. – Smatramo da tih pet
turističkih centara može da zadovolji kriterijume i standarde stranih
turista.

Kada se naše banje uporede s konkurencijom, dolazi se do poraznog
zaključka da je naša infrastruktura loša, usluga skromna, medicinska
oprema zastarela, a cene previsoke. Zakon o banjama se piše čitavu
deceniju, pa niko ne može da odgovori na pitanje – šta je prednost
naših banja?

…rupe u Hajduk Veljkovoj, nepropisno parkirani oldtajmeri…