Strah u glasinama

17. mart 2010.

brana na Bovanskom jezeru

Brana na Bovanskom jezeru, izmeðu Aleksinca i Sokobanje, potpuno je stabilna i bezbedna i ne postoji razlog za strahovanje da će doći do havarije, kakve su glasine kružile ovih dana u vreme povećanih padavina i poplava, izazivajući paniku kod bar polovine žitelja aleksinačke opštine.
Ovo tvrde Svetislav Ranðelović, upravnik Bovanske akumulacije, kao i stručnjaci u JP “Srbija vode”, odnosno u Vodoprivrednom centru “Morava” Niš, kao i dr Veljko Marković, profesor na Graðevinskom fakultetu u Nišu, čija su specijalnost baš brane i akumulacije.

Oni ističu da je projektovani vek same akumulacije sto godina i ističu da nema ni opasnosti da zbog taloženja mulja jezero jednog dana postane obična baruština, kako se takoðe moglo čuti čak i sa govornice lokalnog parlamenta, jer najmanje pola veka tako nešto ne treba da zabrinjava. Naime, u akumulaciji postoji prostor, koji, prema projektu, najmanje 50 godina može da deponuje nanose bez ikakvih problema.

Podsetimo, izgradnja brane na Bovanskom jezeru je završena 1984.godine, kada je obavljeno i probno punjenje akumulacije, a sve je uraðeno u sklopu hidrocentrale na Ðerdapu sa odreðenom namenom. Ova brana je graðena od kamena sa glinenim jezgrom i, po tvrdnjama stručnjaka, daleko je pouzdanija od onih betonskih. Niti je jezero pravljeno za ribolovce, niti da obezbeðuje kvalitet vode, već, pre svega, da obezbeðuje potrebnu količinu vode (kvalitet se dobija u fabrici vode “Bresje”), kao i za zaštitu od poplava.

– Pratim branu od njene izgradnje. Temeljna je i stabilna i sve glasine u drugom smeru su neosnovane – ističe prof. dr Veljko Marković. Tačno je, dodaje on, da je voda u jezeru preko šahtnog preliva prvi put prelivala prilikom ispitivanja u toku probnog punjenja akumulacije, pa ponovo tek ovih dana, zbog visokog vodostaja.
Dubina pomenutog betonskog šahtnog preliva je 40 metara, a voda koja uðe u njega se preko galerije (tunela, prečnika sedam metara) ispod brane ispušta u nastavak korita reke Moravice.

Svaka brana, pa i ova, ima i temeljni ispust, kroz koji se, u konkretnom slučaju, redovno ispušta neophodan biološki minimum vode u Moravicu, a u odreðenim situacijama, kada preti povećanje vodostaja jezera, tada se preventivno ispuštaju i veće količine.

brana na Bovanskom jezeru

PRILIV VODE

– Taj šahtni preliv je čuvar brane, projektovan da primi 1.070 kubika vode u sekundi. Ovih dana priliv vode iz reke Moravice u jezero je iznosio 250 kubika u sekundi, ali se ona rasplinjavala po širini i bilo je dana kada se preko šahtnog preliva maksimalno prelivalo 50 kubika – veli prof. Marković.

HAVARIJE NA CEVOVODU

– Nedavno je došlo do havarije, koja se odnosi na cevovod za buduću hidrocentralu na jezeru. To je u jednom periodu onemogućilo ispuštanje veće količine vode od uobičajene, ali locirali smo problem i u toku je njegovo rešavanje. Konkretno, reč je o tome da je osamdesetak šrafova korodiralo i biće zamenjeni uz još neke radove – kaže Svetislav Ranðelović, preporučujući svojim sugraðanima da ne strahuju i da je sve pod kontrolom.

ALEKSINAÈKI ATAR POD VODOM

U aleksinačkom kraju pod vodom je više od 2.000 plodnih oranica, rekli su za „Politiku” predsednik opštine Aleksinac Ivan Dimić i načelnik Štaba za odbranu od elementarnih nepogoda Miroslav Lazić. Šteta u samom gradu i tridesetak sela u slivovima Moravice i Južne Morave, rečeno nam je, procenjuje se na više desetina miliona dinara. To, meðutim, nije i konačna procena, jer se tek sada, posle povlačenja reka u korita, obilazi teren i stradalo područje. U dolini Južne Morave kod Aleksinca, sasvim je izvesno, najveća šteta, pored one na stambenim i drugim objektima, biće na poljima pod pšenicom. U Glogovici su imanja poljoprivrednika nepristupačna i pod vodom, a u Prćilovici opustošeno je veliko romsko naselje u kojem je do poslednjih poplava živelo pedesetak mnogočlanih porodica. Od podzemnih voda stradaju imanja i u atarima sela Subotinac, Bovan i Kraljevo.

brana na Bovanskom jezeru

EPS IZDVOJIO 565.000 DIN. ZA POMOÆ SOKOBANJI

Elektroprivreda Srbije je, kao društveno odgovorna kompanija, u cilju pružanja humanitarne pomoći odobrila još 565 hiljada dinara za sanaciju šteta izazvanih poplavama. Ova sredstva namenjena su opštini Soko Banja i biće uplaćena na poseban podračun za vanredne situacije te opštine.

Upravni odbor EPS-a je, inače, još 2. marta doneo odluku da se na ime humanitarne pomoći za sanaciju štete izazvane poplavama u februaru ove godine odobri ukupno 20 miliona dinara i to u opštinama Zaječar, Aleksinac, Požega, Knjaževac, Negotin, Svrljig, Boljevac, Merošina, Doljevac, Koceljevo, Ub, Lajkovac, LJig, Vladimirci, Žitoraða, Prijepolje i Priboj. Tom odlukom nije bila obuhvaćena i Soko Banja za koju je naknadno utvrðeno da zbog ugroženosti velikog broja domaćinstava na ovom području, takoðe, ispunjava uslove za novčanu pomoć.