Sokobanju zahvatila zlatna groznica

Doðete li kojim slučajem u okolinu Soko banje, zapanjiće vas priče o zakopanom zlatu, prevarantima koji lakovernima prodaju lažne mape i opsednutim tragačima koji ne prezaju ni od toga da kopaju po crkvama! Zlatna groznica godinama drma ovaj kraj. Meštani ne žele da pričaju na tu temu i na sva pitanja odmahuju glavama.

{mosimage}Protojerej stavrofor Petar Milinković, arhijerejski namesnik sokobanjski, jedan je od malobrojnih koji su spremni da otvoreno pričaju o tome. Prota Pera, kako ga meštani zovu, kaže da se tu oduvek kopalo i da se još kopa, ali i da kopači ne biraju mesto.

"Za noć se iskopaju rupetine u kojima može i tenk da se sakrije. Oni za noć iskopaju više nego neka graðevinska mašina! Kameni blok od nekoliko tona za njih nije ništa. Pomere ga i ispod njega iskopaju na desetine kubika zemlje" svedoči prota.

Najbezbednije kopanje u savršenoj tišini

Kopači posao obavljaju u savršenoj tišini, da ih neko ne vidi i ne čuje, a i ne prepozna. Prota Pera kaže da se divi tolikoj upornosti i energiji, ali daleko od toga da ih podržava. Koliko je jaka opsesija zlatom najbolje govori to što su potkopavali i temelje crkve, u ovom kraju gde su sujeverje i strah od božje kazne jači od bilo kog zakona.

"Imao sam priliku da pričam sa jednim od njih koji je uhvaćen posle potkopavanja temelja crkve u selu Vrmdža. Verovatno sam pričao i s drugim kopačima a da to i ne znam. Oni su obični ljudi za koje ni u jednom trenutku čovek ne bi pomislio da su zaraženi zlatnom groznicom. Većinom su to uzorni domaćini, a meðu njima ima i onih sa fakultetskim diplomama" objašnjava protojerej.

Zakopane čitave blagajne

Prota Pera ima objašnjenje zašto narod veruje da postoji zakopano blago u Sokogradu.

"U doba Rimljana nalazio se na carskom drumu. Tadašnji vojnici nosili su sve bogatstvo sa sobom, pa se može poverovati da su u kriznim vremenima čitave blagajne zakopavali na skrovita mesta. Postoji i predanje da je posle propasti države Nemanjića, bežeći od Turaka, narod zakopavao blago" objašnjava on.

Ali, tu su i oni lukavi koji su iskoristili pomamu za zlatom, pa novac zaraðuju bez teškog fizičkog rada. Njima se u devizama plaćaju lažne mape, a cena je neverovatna – od pet do deset hiljada evra. Naš sagovornik je imao prilike da vidi nekoliko takvih mapa, napravljenih od obične štavljene volujske kože na kojoj su tušem nacrtane odreðene tačke naselja koje navodno vode do blaga. Upravo na osnovu jedne takve mape je i potkopana crkva u Vrmdži.

"Koža precizno finim tušem ispisana, a zatim trljana po kamenu da izbledi. To navodi neobrazovane ljude da poveruju u autentičnost. Verujte da je to smešno i da takve mape mogu i osnovci da odgonetnu" priča protojerej Milinković.

Zlatni biznis cveta, lakoverni plaćaju, dajući i poslednji dinar za nju. Promućurni crtači i poverljivi trgovci mapama, bez straha da će im neko zakucati na vrata, bez prolivenog znoja, puni su para.

U poslednje vreme je kopačka groznica uhvatila maha. Ne bira se ni mesto ni vreme. Tako je oskrnavljena još jedna od svetinja na planini Ozren.

"Odmah iza oltara, pored temelja manastira svetog Arhangela, iskopane su dve ogromne vrtače u kamenitom terenu. Kako, nemam pojma. Samo znam da je to za mene bilo i ostalo strašno i nepojmljivo. Taj manastir su još Turci više puta palili i skrnavili i zato su me zabolele skrnoveti naših ljudi" kaže sveštenik.

Ogorčen meštanima svoje parohije, on je iskoristio sahranu u obližnjem selu Resnik da bar pokuša da ih upozori i odvrati od takvih poteza. Ispričao im je šta sleduje onom ko uporno traži zlato. Opomenuo ih je da treba uzeti u obzir da je ono uvek po nekom pravilu nekome i namenjeno. Uzeti tuðe je isto kao i ukrasti, a to se plaća bolešću, a neretko i krvlju. I gle čuda, strah od božje kazne je utolio žeð za zlatom. Već sutradan oko manastira na Ozrenu pomenutih rupa nigde nije bilo. Za samo jednu noć sve su zatrpane. Nigde grumena zemlje viška. Èak su i travu sa sve busenjem odnekud doneli i sve to vratili u prvobitno stanje.

Ugrožena arheološka nalazišta

"Tako je vešto zakamuflirano, i da prethodnih dana nisam video, a da mi je neko rekao, ne bih mu poverovao. Verovatno je u toj masi prisutnih na opelu bio i neki od kopača čim su tako postupili" siguran je prota.

Naš sagovornik kaže da ne može da tvrdi da je zaista neko nešto iskopao. Ali, od ruku kopača ne stradaju samo svetinje, već i veliki broj arheoloških nalazišta.

"Ja ih po neki put prosto ne mogu nazvati kopačima zlata, nego vandalima. Gledajući svoj interes, ne gledaju na onaj mnogo veći, za buduće generacije bitniji. Oni ruše i skrnave. Ali ljudski je grešiti. U svakom stadu se naðe po neka zabludela ovca. Tako je i ovde" završava priču protojerej Petar Milinković.

Autor: Marija Majstorović