Sokobanja, Soko vrelo, doðeš crno, odeš belo

Karikaturisti su jedini ljudi koji mogu odbraniti planetu od onih što je zagaðuju – kaže Aleksandar Blatnik, umetnički direktor bijenala ekološke karikature, inače arhitekta po obrazovanju i karikaturista po shvatanju života.

A šta sve karikaturisti mogu – može se videti u novosadskoj jedinici Zavoda za zaštitu prirode Srbije, na IX bijenalu ekološke karikature, koji se održava pod sloganom "Sokobanja, Soko vrelo, doðeš crno, odeš belo".

Na toj izložbi posetioci mogu pogledati radove nekih od svetskih majstora karikature. Ove godine je tamo pristiglo preko dvesta dvadeset autora iz 43 zemlje sveta, s preko šesto radova, od kojih na izložbi ima oko dve stotine.

– Jednom mi je jedan prijatelj, u vezi s nekim državnim pitanjima, rekao: "Ova država mi izgleda kao da je vode karikaturisti!" Strašno sam se naljutio i rekao kako verujem da bi nam bilo mnogo bolje kada bismo državu dali karikaturistima u ruke, jer mislim da su oni najiskreniji ljudi na svetu, i najpošteniji, a shodno tome – i najmanje plaćeni. Poznavao sam dvojicu sjajnih karikaturista iz Novog Sada. Jedan, nažalost, nije meðu živima. To je Karolj Seleš, otac Monike Seleš, koji je i dobar atletičar i novinar. Drugi je Gradimir Smuða – priča Blatnik.

Izgubljeni u gluposti

– Globalno gledano, visimo o tankom koncu, koji se svakog trenutka može prekinuti. Èovek je izgubljen u gluposti. Izgleda da malo ljudi zaista obraća pažnju na ekologiju. Jedna karikatura bila je sjajna. Dešava se na Severnom polu, a na njoj je predstavljen pingvin koji sa sebe skida kožu – dolazi do globalnog zagrevanja, a njemu je užasno vruće. Na izložbi ima dosta karikatura koje vas mogu nasmejati, ali ima i onih oporih, uz koje možete i suzu pustiti ako ste emotivni i ako se sekirate za majku Zemlju – kaže Blatnik.

Pored njega, u žiriju IX bijenala ekološke karikature bio je i "doajen aforizma" Ranko Guzina, dobitnik brojnih domaćih i stranih nagrada za karikaturu. Tu su, izmeðu ostalih, i "Pjer", "Svetozar Marković" (za životno delo), "Slobodan Glumac", "Dušan – Duda Timotijević", "Jovan Hadžikostić", "Radoje Domanović" i drugi.

Ljudska bahatost

Sve izložene karikature u prvi plan postavljaju čovekov bahat odnos prema životinja, biljkama, vodama i drugim prirodnim resursima, koji rezultira ekološkim disbalansom, globalnim otopljavanjem i nestankom mnogih živih vrsta. Tako prvonagraðeni rad na Bijenalu, delo Ukrajinca Vladimira Kazanevskog, prikazuje obezglavljenog čoveka s testerom u rukama, koji seče još malo preostalih krošanja u krajoliku što je nekad bio šuma, a sad više liči na pustinju sa zabodenim drškama metle. Drugu nagradu dobio je autor karikature koja predstavlja biblijsku priču o potopu i Nojevoj barci. Ovaj put, Noj nalikuje na nekog Eskima na Severnom polu meðu santama leda s poslednjim parovima životinja: irvasima, fokama, galebovima, pingvinima i psima. Trećenagraðeni je čuveni beogradski karikaturista Jugoslav Vlahović, čiji rad prikazuje bunar na točkovima.

Realizam

Meðu izloženim karikaturama, koje su pristigle iz svih delova sveta (Indonezija, Egipat, Peru, Kina, Brazil i Kuba), posebno se izdvaja jedna koja je stigla iz Azejberdžana, a na kojoj je prikazano prozorče internet pretraživača Google. U njemu je tražen pojam drinkable water, ili pijaća voda, a ponuðene destinacije jesu earth – zemlja i moon – mesec. Kao rezultat pretrage, u donjem uglu pojavio se tekst: Do not search drinkable water on earth, što bi značilo da više ne tražimo pijaću vodu na zemlji. Rad crnogorskog karikaturista Darka Drljavića predstavlja izložbu slika na kojoj je ispod platna gde je nacrtan predeo s drvetom na brdu postavljena legenda – romantizam, dok ispod ulja sa sivim gradskim višespratnicama utonulim u smog piše – realizam.

Novinar: Dragana Garić,   Fotoreporter: M. Æirković