Sokobanja se probudila pod skoro dvadeset stepeni i nebom koje ne može da se odluči — ni oblak ni sunce, nego ona nesigurna, majska sivkastost koja miriše na kišu što nikako da stigne. Termometar kaže 19,8 stepeni, telo kaže 20 i po. Do podne će biti dvadeset i dva, pa će varoš imati tačno onoliko topline koliko treba da čaršija izađe napolje, ali ne i da se potpuno opusti.
Dobar dan za razmišljanje. A ima o čemu.
HRONIKA DANA
Sportska hala nije videla ovakvo guvno od nekad. Ovog vikenda, 23. i 24. maja, Sokobanja je domaćin Balkan Dance Unity — plesnog takmičenja koje je iz Niša preselilo u naš grad pre četiri godine i od tada ne odlazi. Više od hiljadu plesača, svetski prvaci, međunarodne sudije, i publika koja može da dođe i samo gleda. Organizatorka Aleksandra Milojković kaže da je Sokobanja idealna: lepa, organizovana, prima goste bez muke. To, naravno, čaršija prihvata kao kompliment, mada bi neko mogao primetiti da je lako biti idealan grad za tuđe manifestacije, a teže organizovati nešto svoje. Ali to je primedba za neki drugi dan — danas neka igraju, neka se čuje muzika do Sokogrda.
Dan pre toga, u subotu uveče u crkvi Svetog Preobraženja Gospodnjeg, pevao je Crkveni hor „Svetog cara Konstantina i carice Jelene” iz Sombora. Trideset glasova koji od 1995. godine pevaju na liturgijama, venčanjima i festivalima. Jutros je bila i Sveta liturgija. U crkvi u Vrbovcu slavili su letnjeg Svetog Nikolu, preslavu jedne od najstarijih banjskih crkava, sagrađene 1866. Varoš koja ima crkvu stariju od sto pedeset godina a pati od grafita na kupatilu — o tome malo kasnije.
U sredu, 21. maja, maturanti su zaplesali kvadril na trgu ispred Miloševog konaka, tačno u podne, uz Johana Štrausa, zajedno sa hiljadama vršnjaka širom Srbije i Evrope. Roditelji su plakali, prolaznici su se zaustavili, a onda je usledilo i narodno kolo u koje su ušli i turisti koji nisu ni znali šta se dešava. Direktorka škole Ana Milićević je ispratila generaciju rečima koje svaka direktorka kaže, ali ih maturanti čuju kao da su prvi put izgovorene. Matursko veče je 4. juna. Do tada — sloboda i strepnja od ispita, u jednakim razmerama.
Dok su maturanti plesali, turistička delegacija u Sofiji je pred tridesetak bugarskih agencija prezentovala Sokobanju, Staru planinu, Đerdap i sve ostalo što čini „istočnu Srbiju — mesto gde stvarnost postaje čarolija”. Bugarski turisti su pokazali najveće interesovanje za kulturno-istorijsko nasleđe i gastronomiju. Ostaje pitanje koje se u čaršiji uvek postavi: kada ovi turisti stignu, hoće li naći parking, hoće li cene biti normalne?
A o Banjici treba porazgovarati. Direktorka Specijalne bolnice Sokobanja Ivana Filipović apelovala je ove sedmice na građane da prestanu da ispisuju grafite na kupatilu koje je „objekat u javnoj svojini pod zaštitom države”. Zidovi su na njen apel prekrečeni i sada su čisti.
Na fudbalskom terenu, FK Ozren je gostovao u Trgovištu kod OFK Knjaza, a FK Hajduk otišao u Kalni na meč sa Midžorom. Hajdučani su na 5. mestu sa 54 boda, Ozren na 11. sa 23. Zaječarska okružna liga, 26. kolo — mečevi koji se igraju jer se igraju, ali ih varoš i dalje prati jer varoš uvek prati svoje.
U Čitluku, Udruženje žena „Etno-S” objavilo je da 29. avgusta organizuje „Čitlučki kotlić” — takmičenje u kuvanju u kotliću, uz izložbu etno umetnosti i degustaciju. Prijave do 15. avgusta, telefon 062/822-3608. Udruženja koja rade bez fanfara, bez budžeta i bez zahvalnice — i koja za Čitluk znače onoliko koliko KUD Soko znači za Sokobanju.
GLAS ČARŠIJE
U grupi Banjska inicijativa (2.300 članova) ovih dana tinja rasprava o muralu za „Mesketu”. Objavljen je odgovor direktorke Specijalne bolnice na zahtev da se postavi mural u čast ovog čoveka. Jedni kažu da je bio „veliki drug svakog malog čoveka u Sokobanji, pomagao svima bez ikakve protivusluge”. Drugi pitaju zašto baš on i zašto baš mural. Rasprava je tačno onakva kakva biva u svakoj čaršiji — nema konsenzusa, ali ima mišljenja na sve strane.
KULTURNI PULS
Sokobanja je ovog vikenda u znaku plesa — Balkan Dance Unity u hali, maturantski kvadril na trgu ispred Miloševog konaka, crkveni hor koji peva bez mikrofona i bez subvencija. KUD Soko, biblioteka, kulturni centar — rade jer rade, jer bi im bilo teže da ne rade nego da rade. To je neka vrsta čaršijskog heroizma o kom se ne piše izveštaj, ali se oseća kada prođeš kroz park u podne i vidiš da varoš postoji.
REČENICA DANA
Banjica se krečila bezbroj puta, Sofija je obećala bugarske turiste, hiljadu plesača prošlo kroz Sportsku halu — a Sokobanja i dalje ne zna čija je Banjica, ali zna da joj niko ne sme pisati po zidovima.
