{mosimage}Vašar u Sokobanji biće održan 19. i 20. avgusta. Prvi dan vašara biće organizovan u centru grada u ulicama: Mitropolita Mihaila, 27. marta i ulicu Alekse Markišića. Drugi dan vašara biće održan na sportskom terenu u naselju Podina. Inače, 19. avgust je praznik „Preobraženja“ čije ime nosi matična crkva u Sokobanji.
Vašar u Sokobanji biće održan 19. i 20. avgusta. Prvi dan vašara biće organizovan u centru grada u ulicama: Mitropolita Mihaila, 27. marta i ulicu Alekse Markišića. Drugi dan vašara biće održan na sportskom terenu u naselju Podina. Inače, 19. avgust je praznik „Preobraženja“ čije ime nosi matična crkva u Sokobanji.
O PRAZNIKU PREOBRAŽENJE
Sam naziv praznika Preobraženje verno svedoči i potvrðuje činjenicu prehrišćanskog i paganskog porekla. Reč je o iskonskoj vezi čoveka i prirode, zasnovanoj na svemoći prirode nad čovekom i u nastojanju čoveka da deluje na prirodu i da njome ovlada, kao i da je prilagodi svojim potrebama i željama. Imajući u vidu teške i vrlo ograničene uslove prvobitnog društva, sa njegovim prvim i veoma oskudnim oruðima i malim sposobnostima tadašnjeg čoveka, jasno je da se radi ostvarenja želje za ovladavanjem nad prirodom pristupalo magijskim i religioznim radnjama. Zna se da je magija nastala u praistoriji, odnosno u prvobitnoj društvenoj zajednici, a brojne magijske radnje su prenete u nove epohe u najraznovrsnijim vidovima, dobijajući u sukobu sa civilizacijom nove sadržaje i nove oblike. U pitanju je pojava koja veoma često stvara velike teškoće u odreðivanju njenog istorijskog i društvenog porekla, kao i mesta i vremena nastanka.
Preobraženje je nepokretni praznik (19. avgust). Sa njim se završava letnji godišnji ciklus običaja i započinje jesenji. Na ovaj dan se preobražava, odnosno bitno menja priroda. Preobražava se i kamen u vodi i list u gori. Reč je o veoma oštrom i isključivom prelazu, mnogo jačem i snažnijem od mesečevih mena. Od Preobraženja dani i vode u rekama i morima postaju sve hladniji. Od ovog dana tabuisano je kupanje u rekama, što znači da se na Preobraženje završava sezona kupanja. Nekada se, sve do Drugog svetskog rata, ovaj tabu poštovao. Danas, ponovnim razvojem religiozne i magijske svesti ova zabrana se odnosi samo na sam praznik Preobraženja.
U srpskoj tradicionalnoj kulturi se pre Preobraženja nije smelo jesti grožðe, kao ni riba. Na Preobraženje se nosi belo grožðe u crkvu da se osvešta. Posle ovoga grožðe je moglo i smelo ući u svakodnevnu ishranu. Nakon osveštanja grožða u crkvama, ono se delilo umesto nafore.
Na Preobraženje vernici su rano ustajali. Tog dana se obavlja i pričest vernika po crkvama i manastirima, jer je u toku Gospojinski post. To istovremeno znači da je Preobraženje obavezno posni dan. Nije valjalo tokom dana spavati. Narod je verovao da bi se osobi koja bi zaspala na ovaj praznik spavalo cele godine i da ne bi bila korisna i radna u narednom periodu.
