Rtanj – srpski Olimp

Rtanj već dugi niz godina privlači posetioce iz raznih oblasti nauke i duhovnih sfera. Naime, svojim piramidalnim oblikom, prirodom koja je specifična, matematikom zlatnog preseka, pojačanim elektromagnetizmom koji povoljno utiče na ljudski organizam on je interesantan kako naučnicima, istraživačima, piscima tako i ljudima željnim avanture.

Rtanj su u davna vremena smatrali sedištem starih slovenskih bogova što je u svojim delima sačuvao od zaborava naš veliki pesnik Miodrag Pavlović. Njegova knjiga pesama „Divno čudo”, objavljena još 1971. godine proširila je ovo narodno predanje ne samo u našoj zemlji već i van njenih granica. Poznat je fenomen „smaka sveta”, koji je predstavljao kraj jednog perioda po majanskom kalendaru, kada su se mnogi zainteresovali za Rtanj, za koji su smatrali da i ako dodje do globalnog uništenja, neće biti zbrisan sa lica Zemlje.

Šta je navelo ljude iz različitih sfera društva da dođu na ovu pomisao? Osim predanja koja ga čine nekom vrstom srpskog Olimpa, Rtanj je do te mere jedinstven i zagonetan da je privukao i stručnjake iz oblasti poput fizike, lingvistike, filozofije i poezije. Prošlog vikenda, u Etno hotelu Rtanj Balašević, na naučnom skupu na temu „Decenija istraživanja Rtnja u funkciji piramidalne građevine”, naš filozof i pesnik Pra Milan od Lužice (dr Milan Mladenović) je uspostavio vremenski most sa periodom kada je Miodrag Pavlović govorio o Rtnju, svojim „Slovom o rtanjskom biću”.

Centar za istraživanje i ekologiju „Duh Rtnja”, kojim rukovodi Saša Nađfeji, organizovao je ovaj skup i ostvario saradnju sa istraživačkim centrom „Nikola Tesla” iz Beograda, istraživačkim centrom „Kazančev” iz Novosibirska, udruženjem „Dobri duh Rtnja” kao i sa centrima „Pra Milanijum” i „Teslijanija” sa Rtnja.

Učesnike skupa su dok su dolazili na odredište dočekali niski, tamni oblaci iznad auto-puta, pljuskovi i munje kod Jagodine da bi se odmah posle skretanja ka Rtnju uz munje i gromove počeli da ocrtavaju piramidalni obrisi ove čudesne planine.

Na uvodnom predavanju Saše Nađfejija, na kome je on dokumentovano izlagao istraživanja ove planine i njenih fenomena u poslednjih deset godina, bilo je više od četrdeset učesnika. Najjači utisak na prisutne ostavilo je izlaganje o kanalu koji iz unutrašnjosti Rtnja vodi do vrha Šiljak, na nadmorskoj visini od 1.570m i koji služi kao baza vanzemaljskim letelicama.

Nađfeji je istakao da je Rtanj mnogo više od obične planine jer svim onim što ga čini karakterističnim (piramidalna geometrija, matematika zlatnog preseka, elektromagnetizam, frekvencije, energetska zračenja, posebni klimatski uslovi, luminoscentne pojave na nebu) zaluženo predstavlja predmet istraživanja i neizmernog poštovanja. Čak bi se u današnje vreme lakše mogla potkrepiti teza o tome da je nastao ciljanim uticajima drevnih graditelja, nego da je slučajno nastao, tako pravilno geometrijski oblikovan, nasumičnim geološkim uticajem.
 

Prenos misaonih slika

Nakon Nađfejijevog izlaganja, posetioci i učesnici skupa su učestvovali u interesantgnom međunarodnom eksperimentu koji je podrazumevao prenošenje misaonih slika na daljinu, pod vođstvom dr Aleksandra Trofimova, direktora Međunarodnog naučnog instituta za kozmoplanete i antrpoekologiju „V.P. Kazančeva” iz Novosibirska. Istovremeno, na drugim mestima u Francuskoj, na Sardiniji, u Melburnu i Njujorku, učešće su dali i istaživači iz tih oblasti.

Cilj je bio da učesnici nakon dvadesetak minuta promatranja statičnog snimka na video-bimu, zabeleže svoje utiske na papiru – opišu ili nacrtaju impresije koje je taj snimak izazvao u njima, što je bilo prosleđeno centru u Novosibirsku.

Neki od istraživača, koji pristupaju fenomenima ove planina sa strogo naučnog aspekta, suočeni su takođe sa njenim graničnim osobinama. Tako je primarijus dr Ranđel Petrović, naš najbolji balneoklimatolog, izneo da je Rtanj, okružen sa četiri strane banjama (na severu Gamzigradskom i Brestovačkom, na jugu Sokobanjom i Jošaničkom banjom). Ono što pretpostavlja je da bi nova istraživanja, usmerena na temu uticaja Rtnja kao katalizatora klime, dokazala – svrstala bi Rtanj u par značajnih raritetnih područja ne samo kod nas već i u svetu.

Ovom prilikom, dr Petrović se osvrnuo i na početke zvaničnog banjskog turizma još u vreme Miloša Obrenovića 1837. godine. Ova planina ima usled jačeg elektromagnetizma veoma povoljan uticaj na ljudski organizam, dok banje koje ga okružuju imaju slična lekovita svojstva usled prisustva lekovitih mineralnih voda i gasa radona, koji jonizuje vazduh i stvara idealnu sredinu za čoveka.

U svom izlaganju, osvrnuo se i na endemski – rtanjski čaj (Saturea montana) koji deluje bronhodilatatorno, antiseptično, antioksidativno a ima uticaja i na stvaranje testosterona.

Istaživanja o specifičnostima Rtnja traju već dugi niz godina. Tako je inženjer elektrotehnike Goran Marjanović, upoznat sa Teslinim izumima i sam autor nekih uređaja zasnovanih na njegovim tehnologijama, otkrio nakon preciznih merenja, da su u podnožju Rtnja vrednosti električnog polja dva do tri puta veće od proseka. Na osnovu još nekih istraživanja, nameću se zaključci da se neki drugi efekti mogu dovesti u vezu sa prisustvom tzv. Teslinih talasa na Rtnju. Tako u svom izlaganju navodi inž. Marjanović, Teslin transformator iz Kolorado Springsa ima dosta sličnosti sa ovom planinom, i to ne fizičkih već se u analizi geometrije i proporcija uviđaju isti funkcionalni mehanizmi, zasnovani na kosmičkim principima.

U eksperimentu koji je sproveden u saradnji sa učesnicima iz Novosibirska, Pra Milan od Lužice (Milan mladenović) je bio nadahnut i kao utisak je zapisao sonet koji je odmah postao veoma popularan i neka vrsta himne ovog skupa, a stihove prenosimo u celosti:

Vedski rod Slovena

Dvostuki krst – osmokraka Zvezda

Lice je Peruna koji nebom tutnji

Rtanjski soko izleće iz gnezda

U oda Šiljak uleće i ćuti

Pre grmljavine Tesla šalje munje

Svetlosne strele paraju nebo

Iako samo zvezdano smo trunje

Deo smo svebožanskog urnebesa.

Kukavni krste dodaj sebi kuke

Pa osmotri predvaskrsne muke

Sibir i Sabir, Rusiju Rasenu

Prastari Srbi Vinčom da pokrenu

Pa da Lepence slavi Vaseljena.