Rtanj – planina za sva vremena

Rtanj je planina kupastog oblika. On se vidi odasvud. Sa svih planina u Šumadiji vidimo njegovu daleku šiljatu glavu. Èak sa Avale, za vreme lepih vedrih dana, nazire se Rtanj u izmaglici. U vreme mraznih i sunčanih dana sa Kopaonika može se ugledati kako se u daljini, nad vencima i poravnjenom linojom planina ukazuje Šiljak – čuveni vrh na Rtnju.

{mosimage} 

{mosimage} Teško je opisati sve osobine Rtnja. Ako pogledamo kartu, uočićemo jedan četvorougaonik: sa zapada Velika i Južna Morava, sa juga Nišava i železnička pruga Niš-Pirot, sa istoka dugački greben Stare planine, naslonjen na Vršku čuku, ispod koga protiče Timok i prolazi pruga Niš-Zaječar-Prahovo, a sa severa Crna reka koja teče na istok, klisura Èestobrodice, a duž njih železnička pruga Zaječar-Paraćin.

{mosimage} Kada se sa Rtnja pogleda na sever, vidi se Deli Jovan, Stol i Veliki Krš, kao svedoci da se Dunav probio kroz stene Karpata. Rtanj je u podnožju uglavnom sastavljen od peščara i stena, a u višim delovima od krečnjaka. Gore u krečnjaku nigde nema vode – Rtanj je poznat po tome što svoje posetioce muči žeðu. Sva voda otiče kroz krečnjak, a onda u nižim delovima izbija u jakim vrelima po ivici planine. U podnožju se nalaze ledenice iz kojih je moguće izvaditi led koji se formira usled konstantne promaje koja obara temperaturu u ledenici.

{mosimage} Ako pogledamo Rtanj sa severa i juga, ukazuje nam se kao dugačak greben – dok je dole širok, gore se sužava u uzani ivičasti zid. A na istočnom kraju grebena uzdiže se glavni vrh, oštar. To je šiljak, visok 1566 metara. Baš taj vrh, koji tako jasno strči u vis i čini da se Rtanj vidi iz daleka, čini ga gospodarem cele Istočne Srbije, u kojoj ga niko visinom nije nadmašio.

{mosimage} "…Kada su lepi letnji dani, oko njega se igraju oblaci; perjasti beli oblaci, gonjeni u visanama vetrom, zakače se za Šiljak, obaviju ga, talasaju se i obilaze neko vreme oko njega, zatim se otkače i popnu u visinu… Kad se gusti oblaci počnu uzvlačiti uz strane Rtnja i penjati uz Šiljak, gotovo je pouzdan znak da će biti kiše; pre nego što ona pljusne, dune jak vetar, magle se počnu talasati i povijati po dolinama i izlaziti na niže vrhove. Nije redak slučaj da podgorinu Rtnja pokriju oblaci i pljusne kiša, a na Šiljku sunce greje i iznad njega je vedro" Ovo je jedna od odlika ove lepe planine u Istočnoj Srbiji" (Ratimir Stefanović – "Zapisi iz naših planina")

{mosimage} Druga odlika je endemska vrsta – Rtanjski čaj koji raste samo na Rtnju. Druga vrsta ove lekovite trave raste na Olimpu u Grčkoj. Tradicionalno 7.juna svake godine kada je dan Sv.Jovana (biljober) puno sveta skupi se u Sokobanju odakle se organizovano kreće na Rtanj preko sela Vrmdže.  To su uglavnom zaljubljenici u prirodu i lekovite biljke koji ovu manifestaciju vide kao jedinstvenu priliku da se ponovo okupe i druže.

{mosimage} Sada je sve veći broj planinara koji ne biraju vreme kada se penju na ovu planinu. Dolaze iz cele Srbije i penju se na vrh bez obzira na kišu, blato, maglu, sneg, hladnoću i vukove koji obitavaju na Rtnju. Pored planinara Rtnja pohode i biciklisti koji Rtanj vide kao pravi izazov, a u zadnje vreme i paraglajderisti vrše prelete nad njim.

{mosimage} U prilogu za Vas smo napravili animaciju koju možete pogledati u PopUp prozoru ukoliko imate Java Aplet instaliran u browseru. Uživajte u fotografijama i … obavezno posetite Rtanj!

Za Vas smo izdvojili neke interesantne linkove: 

• Rtanj-animaciju u pop-up prozoru možete pogledati ovde.
• Jednu galeriju fotografija na FACEBOOKU , sa istim položajem Rtnja u sredini

Na sledećoj strani možete pročitati više o akciji renoviranja kapele na Šiljku.

{mospagebreak title=Obnova kapele na Siljku}

Milorad Grgurov, zaljubljenik u planinarenje, veruje da najviši vrh u Srbiji može da postane mesto hodočašća

{mosimage}

O planini Rtanj već decenijama se ispredaju razne priče, te u njenoj utrobi se nalazi heliodrom na koji sleću vanzemaljci sa svojim čudnim letelicama, te iznad vrha, visokog 1.566 metara, nadleću svetleće kugle, u bunarima su viðene pastrmke i još mnogo toga što raspaljuje maštu i najvećih racionalista.

Priča o zlatu i draguljima u utrobi planine, a koja je verovatno vezana i za legendu o navodnom dvorcu čarobnjaka koji je postojao na ovom mestu i bio visok koliko i današnja planina, u kome je čuvano ogromno blago, donela je mnogo nevolje ovoj prirodnoj lepotici. Neumorni i neumoljivi tragači za zlatom u nekoliko navrata su dinamitom razrušili kapelicu posvećenu Svetom Ðorðu na vrhu planine, koju je svom mužu Julijusu Minhu, bivšem vlasniku rudnika na Rtnju, podigla supruga Greta.

Kapelica, koja se od 1932. godine nalazi na vrhu Šiljak, danas je samo ruševina. Godinama unazad najavljivana je obnova kapele, ali je sve ostalo samo "mrtvo slovo na papiru". Najavljivana je i pomoć Republičkog geodetskog zavoda, privatnih i društvenih preduzeća, i na kraju se od svega odustalo. Malobrojni entuzijasti poslednjih meseci ponovo zagovaraju tu ideju.

– Šta bi drugi narodi sve uradili da imaju takvu planinu kao što je Rtanj – kaže Milorad Grgurov, koji već godinama sa devetočlanom porodicom živi pod srpskom Fudžijamom, kako neki nazivaju Rtanj. – Osnovali smo Inicijativni odbor koji već uveliko radi na tome da se kapelica obnovi, ali i na vrhu postavi jedan monumentalni krst koji bi se video ne samo iz svih delova Srbije, već i iz kosmosa, kao simbol naše pradedovske vere. Makedonci su to već uradili, Rumuni takoðe, pa zašto i mi ne bismo postavili jedno takvo znamenje nad Srbijom.

Milorad, koga ovde pod Rtnjom više znaju kao Popa i kao bivšeg iskušenika u manastiru Boðani, veli da inicijativa o podizanju velikog monumentalnog krsta nailazi na otpor, najviše zbog novca.

– Ma, novac ne treba da bude problem kada je tako nešto u pitanju – kategoričan je Milorad – Kada bi svako ko doðe na planinu Rtanj i svi oni koji u njenoj blizini žive, i ne samo oni, izdvojili po jedan jedini dinar – eto nama znamenja nad Srbijom. Ništa ne treba da predstavlja problem kada se to stvarno i želi.

{mosimage} Grgurov, ali i drugi zagovornici ove ideje, ne žele da ovome daju nekakav mistični značaj, već da kao sasvim normalno doživljavaju – da na vrhu najviše planine u Srbiji stoji obeležje vere toga naroda. O verskim praznicima, u obnovljenoj kapelici Svetog Ðorða služila bi se liturgija. Bio bi to poseban doživljaj za sve prisutne. U vreme kada je gospoða Greta Minh u sećanje na svog supruga podigla kapelicu, na vrhu Rtnja postojao je još jedan objekat koji je služio kao sklonište od nevremena onima koji su ovde dolazili da u dušu utisnu veličanstveni prizor raðanja sunca, kada pogled puca do susednih zemalja, Bugarske i Rumunije. Danas je tu samo kamenje sa temelja nekadašnje graðevine.

– Želeli bismo da kapelica bude proširena, odnosno da oltarni deo bude veći nego sadašnji, ali i čitava kapelica, kako bi unutra mogao da stane što veći broj ljudi – objašnjava Grgurov. Monumentalni krst bi bio visok oko 150-200 metara, bio bi čelične konstrukcije i osvetljen. Na projektu rade stručnjaci koji za to ne traže ni dinara.

Mnogi su skeptični i kažu da bi veliki problem predstavljalo iznošenje graðevinskog materijala na vrh planine. U vreme kada je žena nekadašnjeg vlasnika rudnika podizala kapelicu, u stenama je bio uklesan put koji je vodio do pod sami vrh. Danas, osim planinarskih, obeleženih staza, drugog puta nema. Vidljivi su obrisi nekadašnjeg puta, a jedan broj meštana naselja Rtanj zagovara ponovnu izgradnju puta. Drugi se, pak, protive ovoj ideji, tvrdeći da će planina izgubiti ekološki značaj, a brujanje automobilskih motora narušiti mir i prirodni sklad, koji je ovde izraženiji više nego na bilo kom drugom mestu.

– Zadovoljstvo je da se do vrha, kapelice i monumentalnog krsta stigne pešice, hodočasteći – kaže Grgurov. – Gospod Isus Hristos je pešačio ili jahao magarca, zašto i mi to danas ne bismo mogli.

{mosimage} Oni koji zagovaraju izgradnju puta, već su ga na neki svoj način trasirali, postavljajući ogledalca kao oznake pravca. Zagovornici ekologije skeptično vrte glavom i kažu da je za tako nešto potrebno mnogo para te da zbog toga ne veruju da će luksuzni automobili uskoro moći na krov Srbije. Osim, kako kažu, ako se ne pojavi neki dobrostojeći donator koji bi želeo da novac uloži u izgradnju puta.

Milorad Grgurov negira da ova ideja o postavljanju krsta ima direktne veze sa oživljavanjem turizma na planini Rtanj.
       

Podrška crkve

Grgurov tvrdi da su se u rad Inicijativnog odbora za podizanje monumentalnog krsta već mnogi uključili, a da postoji i podrška opštinskih i crkvenih vlasti. Verujemo da će ideju podržati i svi drugi i da će pomoći svojim prilozima. Onda postavljanje znamenja pravoslavne vere na vrh Rtnja i u fizičkom smislu neće predstavljati nikakav problem.

 Izvor: glas-javnosti.co.yu

{mospagebreak title=Mapa Sokobanja-Rtanj}

{mosimage}