Rock the Nation – Neverne bebe u Sokobanji

Pa neka neko posle kaže da je moj gradić van muzičkih tokova… Dok su Novim Sadom odjekivali zvuci sa EXIT-a, a Stonsi bacali Beograd u R’N'R trans kakav je ovoj našoj zemljici dugo bio potreban, kao pročišćenje posle petnaestogodišnjeg zatupljivanja naroda ružičastom kulturom, u Sokobanji je 14. jula gostovao jedan od naših najboljih koncertnih bendova – Neverne Bebe. Kao neko “who sold his soul for rock’n'roll“, mirne savesti mogu da kažem da je ovo bio najuspeliji koncert koji sam ikada gledao u Banji.

Ljudi su jednostavno bacili publiku na kolena. Što sam i očekivao, jer ovo nije prvi put da sam gledao Neverne Bebe uživo. Nisam mogao da procenim koliko je ljudi otprilike bilo prisutno jer smo moja lepša polovina i ja, bili baš u centru gužve, ali ono što je sigurno jeste da je šetalište, gde je bila postavljena bina, bilo prepuno. I to ne onakve publike kakvu sam opisao u jednom od mojih prethodnih tekstića (Jedan levo, desno dva…). He, he… Njima bi to bilo previše bučno. A i ko zna kako bi reagovali da su videli kako neki tamo kosijaner nogama svira klavijature… Zvali bi pandure da rasture tu dekadentnu pomahnitalu rulju… A što se kvaliteta svirke tiče… Bebe su Bebe… Svi vi koji ste ih slušali znate da se radi o profesionalcima. Ozvučenje je bilo OK… Ne previše glasno… Baš kao što treba. Tri puta su izlazili na bis… ili beše četiri… Svirali su i Smak – Zajdi, zajdi i Daire, Satisfaction kao Tribute to Rolling Stones, a završili su po drugi put svirajući Da ima nas. Pure essence of prog-rock… I to po prvi put ovde, u Banji. Nadam se da su bar neki od sinoć prisutnih svesni čemu su prisustvovali. Ako nisu, evo, rekao sam pa neka pročitaju.

Dakle, svirka za desetku. Znam da onima koji žive u većim gradovima to zvuči čudno, ali ovde je situacija, što se tiče muzičkih dešavanja, a i kulture uopšte, hmmmm… recimo jadna (bacite ponovo pogled na tekst o mom neuspelom pokušaju da gledam Flamingose). Ja za to ne mogu nikoga individualno da okrivim, jer to jednostavno nije moguće. Krivim kulturne obrasce koji su nam nametnuti kao i mentalitet naših ljudi. I strašno mi je žao kad vidim da ogroman broj mladih u Banji, a verovatno i u drugim gradovima, nema dve veze sa kvalitetnom muzikom.

Strašno mi je žao kad vidim mlade ljude, i iz moje generacije a i one nešto mlaðe, kako ništa ne znaju o muzici, filmu, a o književnosti da i ne govorim. Žao mi je i što živim u zemlji gde se na umetnost i kulturu gleda kao na nešto čime se bave ludaci i homoseksualci. Jadna li su deca koja rastu u takvom okruženju, deca čije mame slušaju Grand produkciju, u čijoj kući se gledaju samo španske serije i gde je jedini materijal za čitanje “Svet” ili tako nešto. Na šta će ličiti njihovi mozgići? Da li će biti u stanju da ikada misle svojom glavom i imaju čvrste životne stavove? Sumnjam… Ukoliko se u skorije vreme ništa ne promeni.

Ovoliko kvalitetnih muzičkih dešavanja u Srbiji za kratko vreme uliva nadu da će stvari polako početi da se kreću na bolje što se tiče dekontaminacije našeg kulturnog okruženja. Rok muzika je dobar način da se makar počne sa čišćenjem. I rok kultura uopšte. Za razliku od uniformisanosti, i izgleda i ponašanja, koja se danas nameće mladima, rok kultura podstiče individualnost, originalnost, posebnost. To je muzika koja čuva i obnavlja zdrav duh. Koja promoviše prave vrednosti, za razliku od opsednutosti fizičkim izgledom i novcem. Muzika koja otvara oči i podstiče na bunt protiv svega što nije dobro. Nadam se da je sinoćni koncert uspeo da utiče bar na nekog klinca ili klinku iz publike da se malo više zainteresuju za tu vrstu muzike. Živim za dan kad srpska deca neće znati ko su ministri u Vladi i koja pevaljka ima najveći obim grudi. To će značiti da konačno postajemo zdravo društvo.

Autor: Furious

{jgxgal folder:=[images/stories/kultura/neverne-bebe] cols:=[4]}