Sokobanja je staro naselje rimskog porekla i po kupalištu balnea potiče naziv banja. Procvat banje dogodio se u Kneževini Srbiji, posle osloboðenja od Turaka. Početkom XX veka bogatiji trgovci i mehandžije grade luksuznije vile
zasvoj boravak ali i za smeštaj banjskih gostiju. Voðeni idejom da upoznamo mlaðe naraštaje sa istorijom naše banje odlučili smo da vam predstavimo nekadašnji izgled ove male varošice…
Milošev konak u centru banje
Areheološki nalazi govore da je naseobina kraj
mineralnih izvora postojala još u doba neolita, a predmeti od bronze i
gvožða potvrðuju postojanje banje u razdoblju od VII do VII veka p.n.e.
Potvrðuje se da je Sokobanja staro naselje rimskog porekla, da je i
tada postojalo kupalište – balnea, odakle i potiče naziv
banja. Sokobanja je bila stalno na udaru silnika i moćnika. Èesto je
potpadala pod vladu osionih Turaka ili podmuklih Austrijanaca (1690. i
1737), ali su je Srbi uvek ponovo oslobaðali…
Areheološki
nalazi govore da je naseobina kraj mineralnih izvora postojala još u
doba neolita, a predmeti od bronze i gvožða potvrðuju postojanje banje
u razdoblju od VII do VII veka p.n.e.
Nekadašnji izgled gradskog kupatila i parka
U zapisima istoričara i
putnika (Feliks Kanic, pa Baron Heder i drugi) potvrðuje se da je
Sokobanja staro naselje rimskog porekla, da je i tada postojalo
kupalište – balnea, odakle i potiče naziv banja. Turski
putopisac Eblija Èelebija svedoči, davne 1663. godine, da banja ima 200
drvetom pokrivenih kuća, šest džamija, dva hana i javno kupatilo.
Kupatilo je navodno bilo, bilo impozantnih dimenzija, snažnih
graðevinskih obrisa sa kupolama pokrivenih olovom, sa šedrvantima i
sobama za kupanje, ali i sa kupatilom "samo za žene". Kaže da je „vrlo
impozantno, u dobroj graðevini, s kupolama pokrivenim olovom, sa
šedrvanom i sobama za kupanje.“ Ima i posebno kupatilo „samo za žene,
sa toplom vodom u koju se nemože ući dok se prvo ne promeša sa hladnom
vodom.“ U ovim kupatilima lečili su se i oporavljali bolesnici iz
Turske i Male Azije
Zbog svog geografskog značaja i lekovitosti
svojih voda, Sokobanja je bila stalno na udaru silnika i moćnika. Èesto
je potpadala pod vladu osionih Turaka ili podmuklih Austrijanaca (1690.
i 1737), ali su je Srbi uvek ponovo oslobaðali. Sredinom prve polovine
XIX veka u Sokobanji je bilo oko 50 srpskih i oko 700 turskih kuća i
pet džamija.
Sokobanju kao lečilište pominju i austrijski osvajači. General, grof
šmetaus, 1737. godine piše: „ Naselje Banja dražesno je mesto. Ima
jedan zamak koji je, kako izgleda, vrlo star; ima kupatila za koja se
priča da su divna… Ona su sagraðena od mermera i održavaju se sa puno
čistoće. Ovamo Turci dolaze iz svih krajeva, pa čak i iz Azije.“
šmeatus, takoðe, navodi da su pre Turaka ovde na lečenje dolazili još
rimski legionari, ratnici Vizantije i srednjevekovne velmože.
Posle
više uzastopnih pokušaja, Sokobanju je, 1810. godine, oslobodio čuveni
junak Hajduk Veljko Petrović. Bio je i vojvoda u Sokobanji do 1811.
godine, kada je premešten za vojvodu u Negotin. Od 1813. do 1832.
Sokobanjom su upravljali Turci.
Sokobanja je konačno osloboðena od Turaka 1833. godine, kada je ušla u sastav mlade srpske države.
su aktivno učestvovali u balkanskim ratovima, u Prvom svetskom ratu i
NOR (1941-1945). U Drugom svetskom ratu boreći se protiv okupatora
Nemaca i Bugara, a i njihovih pomagača (belogardejaca, četnika i dr.)
Sokobanja je podnela velike žrtve – 419 ljudi je poginulo u borbama,
ili streljano kao žrtve terora. Konačno je osloboðena 14. avgusta 1944.
godine.
-
Razvoj Sokobanje od 1833. do 1945.
Procvat Banje u Kneževini Srbiji, posle osloboðenja od Turaka, je sa
današnje distance zanemarljiv, ali za prilike koje su karakteristične
za XIX vek, bio je vrlo značajan. Odmah posle osloboðenja Knjaz Miloš
nareðuje: „ da se opravi amam“, da se podigne „špitalj“ i konak za
njega. šalje banjske vode na analizu u Beč i postavlja prvog banjskog
lekara Leopolda Erliha koga Banjčani prekrštavaju u Ðorða Novakovića
ili samo dr Ðoka Pokrštenjak. Knjaz često dolazi u Banju ili šalje
članove svoje porodice. A gde je Knjaz, tu je i čitava dvorska svita,
pratnja, posluga, straža i ostali narod. Tada su začete klice banjskog
turizma koji traje do današnjih dana.
Godine
1837., 8. juna (po starom kalendaru) iz kancelarije Knjaza Miloša u
Kragujevcu, napisan je uput za praporčika (zastavnika) Lazarevića, koji
se šalje u Banju radi upotrebe tople vode a ima ga primiti dr Djoka i
dati mu upute za lečenje. Taj uput (vaučer) je poslužio da se u
Sokobanji početak razvoja turizma računa od 21. juna, a 2002. godine
navršava se 165. godina.
Zgrada u kojoj se danas nalazi RTV Sokobanja
Početkom XX veka bogatiji trgovci i mehandžije grade luksuznije vile
zasvoj boravak ali i za smeštaj banjskih gostiju. Banja postaje
privlačna za boeme ali i za intelektualnu elitu tadašnje Srbije. To
interesovanje traje sve do početka Drugog svetskog rata. Političari,
književnici, naučnici svetskog glasa i ugleda kakvi su bili Josif
Pančić, Emilijan Josimović, Jovan Cvijić, Dragoljub Jovanović kao i
prvaci pozorišne umetnosti poput Milivoja Živanovića, Žanke Stokić i
drugi, postaju stalni gosti Sokobanje.
U
vreme kada ni lingvisti nisu koristili reč ekologija, Sokobanja dobija
svoje prvo ekološko i turističko društvo pod imenom „Društvo za
unapreðenje i ulepšavanje Sokobanje i njene okoline“. Na čelu društva
stajao je Upravni odbor sa predsednikom dr Petrom Dojićem, banjskim
lekarom.
Pokrovitelj Društva postaje Arhiepiskom Beogradski i Mitropolit Srbije
gospodin Mihailo. Društvo preduzima niz radnji da se Sokobanja približi
tadašnjim svetskim banjama. Uvodi se električna instalacija za
faradizaciju i hidro-električna kupanja u osam kada banjskog kupatila.
Te, 1895. godine Sokobanja je zakoračila u Evropu.
Izmeðu
dva svetska rata gradi se prvi savremeni banjski hotel. Gradi ga
banjski trgovac Velja Milenković a dobija naziv hotel Evropa, današnji
konak Park. Na najlepšim lokacijama grade se vile za banjske goste,
vodovod, elektrifikacija, javna rasveta, podižu parkovi i ureðuju
izletišta. Najpoznatije izletište u to vreme je Vrelo sa raskošnim
parkom i jezerom za vožnju čamcima. Vrelo je i danas najbliže izletište
Sokobanje ali umesto jezera ima divnu šumsku pozornicu za velike
priredbe i festivale.
-
Razvoj Sokobanje posle II svetskog rata
Ratna
razaranja nisu zadesila Sokobanju ali je banja iza rata nasledila malo
privrednih objekata, nekoliko kafana, trgovina, pomenuti hotel Park,
topla kupatila „Park“ i „Banjicu“ i gradsku bolnicu. Ostalo je i
nekoliko vila u kojima su smeštani banjski gosti.
Kaldrma u centru Sokobanje
Šezdesetih godina dvadesetog veka pripremaju se projekti i programi za
izgradnju hotela i drugih pratećih turističkih objekata. Gradi se hotel
Turist, restoran Vrelo, dograðuje Odmaralište RVI (danas prirodno
lečilište Banjica). Grad dobija savremeni izgled izgradnjom ulica,
trgova, vodovoda, rasvete. Grade se hoteli: „Zdravljak“, „Sunce“,
„Moravica“ i Zavod za rehabilitaciju (današnja specijalna bolnica za
nespecifična plućna oboljenja). Pored osnovne škole Sokobanja dobija i
Gimnaziju, osavremenjuje se dečji vrtić „Bucko“, gradi dom zdravlja.
Pored
hotelskih kapaciteta grade se privredni objekti i razvija drumski
saobraćaj. Sa Sokobanjom se povezuju sva seoska naselja savremenim
putevima. Èista i zdrava sredina doprinosi da se svi proizvodi iz
seoskih domaćinstava lako prodaju na pijaci. Tu pre svega spadaju
čuveni sokobanjski sir i rtanjsko jagnje.
Lovački dom na Vrelu
Sokobanja
nema razvijenu privredu osim turističke. Opredeljenje da se u Sokobanji
ne grade fabrike sa dimnjacima uticalo je da od privrednih grana
sokobanjskoj opštini osim Rudnika mrkog uglja „Soko“ i nema značajnijih
privrednih subjekata. Manji kapaciteti mlekarske, pekarske i klaničke
industrije zadovoljavaju potrebe lokalne sredine. Sva proizvodnja i
uslužne delatnosti koncipirane su za zadovoljenje potreba graðana i
turista. Poslednjih godina turistički promet Sokobanje nalazi se u vrhu
srpskog turizma.
I poslednja ratna
razaranja nisu pogodila Sokobanju. Sokobanja je bila i ostala oaza
ekoloških odredišta u Srbiji. Kao prva ekološka opština postaje uzor
drugim sredinama kako očuvati životnu sredinu u najširem smislu.
Trebička česma
Za više starih fotografija i razglednica, molimo posetite naš forum ili retro album u fotogalriji
Možete posetiti ove strane direktno: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13
