Dok se mermer u centru još uvek bori sa jutarnjom slatinom i onom varljivom februarskom vlagom koja ulazi u kosti brže nego što vest o novom tenderu uđe u kafanu, sunce nas polako vara. Ovih devet stepeni Celzijusa, koliko nam zvezda obećava, na sokobanjskom korzou deluju kao proleće u pokušaju, ali čim zađeš u senku Ozrena, shvatiš da je zima još uvek tu, samo je otišla na kratku pauzu za topli obrok. Mermer je klizav, ne od leda, već od te neke banjske melanholije koja se hvata za đonove dok šetači pokušavaju da dokuče da li je pametnije skinuti šal ili zakopčati kaput do grla. Vazduh je onaj naš, oštar i lekovit, ali danas miriše na promenu – ili na dim iz nečijeg odžaka koji se tvrdoglavo spušta ka Moravici.
U carstvu administracije, gde se mastilo troši brže nego termalna voda, Kulturni centar je rešio da nas „izreklamira“ po svim pravilima digitalne umetnosti. Raspisani su tenderi za oglašavanje na društvenim mrežama i produkciju medijskog sadržaja, kao da smo u najmanju ruku Monte Karlo, a ne varošica u kojoj se najbitnije vesti i dalje prenose šapatom ispred prodavnice. Dok se planiraju kampanje i „praćenje kulturnih događaja“, stanovnici ulice Ljube Didića su trenirali asketizam jer su ostali bez vode, valjda da osete kako je to biti u skladu sa prirodom bez suvišnih civilizacijskih pogodnosti. Istovremeno, u virtuelnom svetu, desila se prava mala revolucija – stranica „Banjska inicijativa“ je suspendovana na 180 dana zbog „intelektualne svojine“, što je u prevodu značilo da je neko nekome stao na žulj, a algoritmi su presudili brže nego sokobanjski sud. Dok se u opštini hvale povećanim budžetom za poljoprivredu od 21 milion dinara, vandali u parku su prevrnuli drvenu skulpturu, pokazujući da je kultura kod nas ponekad bukvalno na podu. Srećom, stižu i ozbiljne vesti – nova onkološka dnevna bolnica na Ozrenu je korak koji vraća nadu pacijentima da terapiju ne moraju tražiti „preko sedam gora“, već tu, pod krošnjama naših lečilišta.
Sportski duh varoši ne posustaje, uprkos svemu. Naši košarkaši iz OKK „Sokobanja“ zabeležili su pobedu koja je bila više od sporta – emotivni oproštaj i jedna prazna stolica na tribinama podsetili su nas da su tereni mesta gde se čuva sećanje na one koji su nas prerano napustili. Odbojkaški klub „Ozren“ slavi punoljetstvo, 18 godina postojanja i tradicije turnira koji nas vraća u dane kada je odbojka bila zakon na svakom školskom igralištu. Fudbalski svet tuguje za Vlajom Nikolićem, legendom koja je decenijama nosila dres Ozrena, dok se planinari iz PK „Ozren“ oštre za Sretenjske susrete na Malom Jastrepcu. Naša Sofija Stanković je osvojila Beljanicu, pokazujući da sokobanjska deca imaju pluća koja ne znaju za granice, dok se na Rtnju pripremaju kolčevi za nove staze, jer planina nikad ne spava, samo čeka nove osvajače.
Duša Sokobanje ovih dana stanuje u Biblioteci „Stevan Sremac“, koja je zasluženo prigrlila Vukovu nagradu, dokazujući da se u našem malom mestu i dalje čitaju knjige koje nisu samo uputstva za upotrebu klima uređaja. U Sesalačkoj pećini otkrivena je nova vrsta gljive, nepoznata nauci, koja je verovatno decenijama čekala da je primete volonteri SED-a i biolozi, dokazujući da Sokobanja krije tajne čak i u svom podzemlju. Moto klub „Falcons“ je ponovo pokazao veliko srce, poklonivši bicikl maloj Tari iz Trubarevca, prvoj bebi rođenoj ove godine, dok su bajkeri još jednom dokazali da su ispod kože od kože zapravo najmekše duše. Crveni krst nas poziva na humanost u školi „Branislav Nušić“, jer krv je jedina tečnost koja u ovoj banji nema cenu, a ženski crkveni hor je proslavio Svetu Kseniju Petrogradsku, moleći se za mir i duhovni rast svih nas.
U Sokobanji je sve isto: tendera ima za izvoz, vode u cevima na kašičicu, a nove gljive u pećinama su očigledno jedini stanovnici koji se ne žale na rad lokalne samouprave.
