Etno kutak “Grudonjske vodenice”

{mosimage}U Sokobanji u najveće teku pripreme za predstojeću sezonu. Ovog puta reč je o izgradnje svojevrsnog etno-kutka „Grudonjske vodenice”, koji će, uz pomoć našeg ministarstva za turizam i CHF-a, tek značajnije obogatiti turističku ponudu Sokobanje.

Reč je o adaptaciji vodenica na reci Gradašnici u Sokobanji, koje su stare preko dve stotine godina. Prema projektu, vodenice će i po završenoj adaptaciji zadržati svoju osnovnu fukciju i ubuduće vršiti meljavu žita. Meðutim, ceo kompleks biće namenjen turistima.U velikoj vodenici, radiće etno kuhinja u kojoj će uz intsruktore posetioci biti u prilici da sami sebi pripreme obrok po tradicionalnim receptima sokobanjskog kraja, dok će druga funkcionisati kao radionica starih zanata, gde će se učiti osnove starih, zaboravljenih zanata i uz instruktore praviti suveniri. Uz to, na ovom mestu održavaće se etno večeri i izvodiće programi na temu tradicije i kulturne zaostavštine sokobanjskog kraja.

{mosimage}Kada je pretprošle godine došao u vodenicu Grudonjaca, reporter engleskog „Gardijana” bio je oduševljen „dražima neupakovane autentičnosti”. Opisao je slikovito i nadahnuto kako ga je tamošnji vodeničar Golub oduševio autentičnom seljačkom gozbom. Domaćin je za goste na trpezu izneo izvrstan domaći hleb i sir, razne stare ðakonije, i bozom, „čudnim pićem koje se pravi od kukuruznog brašna”.

Vodeničar Golub u stvari je Golub Radovanović, penzionisani dugogodišnji poslenik sokobanjske kulture i amater etnolog čijim temeljnim istraživanjima ovdašnje prošlosti profesionalni etnolozi pridaju veliki značaj.
Projekat “Etno kutak-Grudonjske vodenice” jednim delom finansira Meðunarodna razvojna organizacija CHF Internatonal, dok drugi deo sredstava obezbedjuje Ministarstvo trgovine, turizma i usluga Republike Srbije. Besplatnom izradom glavnog gradjevinskog projekta realizaciju je pomogao i Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Niša, koji i vrši nadzor, odnosno Ministarstvo kulture.

Rekonstrukcija Grudonjskih vodenica je prvi projekat koji će biti završen, a u koji se ulaže jedan deo sredstava dobijenih od Ministarstva turizma. Program koji će se realizovati u etno kutku Grudonjske vodenice biće po preporuci TOS-a, sastavni deo turističkog proizvoda Srbije namenjen strancima.

{mosimage}Sokobanjska Organizacija za turizam kulturu i sport privodi kraju radove na rekonstrukciji etno kutka Grudonjske vodenice. Prema rečima Ljubinka Milenkovića, jednog od autora ovog projekta, prvobitno je bilo u planu da se po završetku radova prve faze rekonstrukcije grudonjskih vodenica taj deo otvori za posetioce. Prva faza radova na rekonstrukciji grudonjskih vodenica podrazumevala je adaptaciju velike vodenice, izgradnju takozvane goleme sobe i amfiteatra za izvoðenje sadržaja u letnjim mesocima.

Ipak, OTKS je odlučila da sa sopstvenim sredstvima započne radove iz druge faze kako bi ovaj prostor učinila još funkcionalnijim i atraktivnijim. Dugu fazu na rekonstrukciji podrazumeva izrada mokrog čvora, zatim izgradnja platoa na kome će se pored mesta za sedenje i odmor, nalaziti i ognjište u kome će moći da se priprema hrana ispod sača na otvorenom. Organizacija za turizam kulturu i sport u Sokobanji je izmeðu ostalog pripremila i posete Grudonjskim vodenicama koji će biti realizovani u obliku jednostanih, trosatnih, celodnevnih i trodnevnih programa gde Grudonjske vodenice zauzimati centralno mesto.

{mosimage}Etno kutak grudonjske vodenice bi trebalo da bude otvoren početkom juna meseca. U godini jubileja nova turistička ponuda Sokobanje jedinstveni Etno kutak od velikog je značaja. Inače ovaj projekat je jedan od prvih i uskoro završenih projekata u oblasti turzma koji je finansiran sredstvima Nacionalnog investicionog plana. Ukupna vrednost radova je 43.127 $, učešće USAIDa je 21.212$ ,a opštine i turističke organizacije 21.915$. Izvoðač radova je "Gramont inženjering" iz Niša.

U spomen Petkani i Emilijanu

Znamenitosti je ovde na pretek. Zanimljiva kazivanja o njima i znamenitim ljudima ovog područja zabeležena su u „Sokobanjskom spomenaru” kome je pre više od 10 godina najviše doprineo upravo Golub Radovanović, najradoznaliji od svih Sokobanjčana. Bio je godinama i komunalni rukovodilac, ali je najviše, ipak, istraživao prošlost.

– Kutak koji sada preureðujemo pripadao je familiji Grudonjaca iz Resnika, čiji sam i ja potomak – kaže hroničar Golub. – Ovde je bila naša vodenica sa štalom i ja sada predstavljam desetoricu naslednika ovog imanja. Sve zgrade i još dva hektara zemlje preci mojih Grudonjaca, sadašnjih Radovanovića, kupili su od Turaka 1833. godine, za dva para volova. U to vreme Turci su bezglavo napuštali ove krajeve.

Na ulazu u kameno dvorište sa kamenim zdanjima je i crkvica Ognjene Marije iz srednjeg veka a u njenoj porti je i spomenik sa očuvanim slovima na crkveno-slovenskom jeziku, jedini takav još očuvan na celom području istočne Srbije. Posvećen je izvesnoj popadiji Petkani.

A nedaleko, samo koju stotinu metara je i obnovljeni spomenik pomenutom Emilijanu Josimoviću. Taj spomenik bio je porušen zato što niko 50 godina nije plaćao grobarinu pa je Golub Radovanović saznavši za to pokrenuo akciju i obnovio spomenik našem velikanu.

I priča o ovim spomenicima biće zanimljiva turistima. Golub vodeničar je baš pravi pripovedač. Usput, dok priča, on će u ulozi vodeničara gostima spravljati cicvaru, velmuž, kačamak, kravajčiće sa majčinom dušicom, bozu. Pomagaće mu u tome i ovdašnje vremešne i vične Sokobanjčanke.