Voðeni predlogom gospoðe Ljiljane Stanikić koja je za naš portal ranije pisala članke o prošlosti Rtnja i životu i ljudima koji su boravili u selu Rtanj u periodu posle II svetskog rata, došli smo u selo Ilino u podnožju Rtnja da napravimo reportažu o selu i Etno kući vajarke Ljubinke Savić – Grasi.
Voðeni predlogom gospoðe Ljiljane Stanikić koja je za naš portal ranije pisala članke o prošlosti Rtnja i o životu i ljudima koji su boravili u selu Rtanj u periodu posle II svetskog rata, došli smo u selo Ilino u podnožju Rtnja da napravimo reportažu o selu i Etno kući vajarke Ljubinke Savić.
Gospoða Ljiljana nas je srdačno dočekala i sa njom smo evocirali stare uspomene o životu u podnožju Rtnja u selima Ilino i Rtanj. Ona je davno napustila ovaj kraj i nov, interesantan i uzbudljiv život započela u dalekoj Australiji. Meðutim, kako kaže, ovaj kraj ostao joj je zauvek urezan u srcu i sećanju i ove godine odlučila je da se ponovo poseti kraj gde je provela svoje detinjstvo.
Život u inostrantvu omogućio joj je mnoge stvari koje ovde nikada ne bi videla niti doživela. Od svih država u kojima je putovala, a obišla je ceo svet izuzev Južne Amerike, najviše joj se dopada Velika Britanija odnosno Engleska zbog pitome vegetacije i prijatne klime. Kod nas je priroda lepa, ali divlja, kako kaže, ali i kako ne bi bila kada kod nas država ne daje subvencije za održavanje. Kako smo u meðuvremenu saznali, primera radi, u Švajcarskoj država vlasnicima imanja daje po 4 eura za svaki pokošeni metar trave. Ako primera radi imate 1ha na godišnjem nivou od države bi ste dobili 40.000 eura za održavanje travnjaka u toku godine. Verujemo da bi i kod nas priroda bila pitomija kada bi ovakve i slične subvencije postojale, ali to je malo verovatno da se ostvari kod nas.
Posle prijatno provedenog vremena u ćaskanju krenuli smo u obilazak sela Ilino i zavičajne etno kuće.
Kuća je sagraðena krajem 19. veka, pripadala je porodici Savić do 1926. godine kada je prodata Opštini Ilinskoj. Pored sedišta opštine, u njoj je nakon Drugog svetskog rata jedno vreme bila seoska prodavnica i kafana. Rekonstruisana je u potpunosti i pretvorena u Zavičajnu kuću vajarke Ljubinke Savić – Grasi, septembra 2009. godine. Kuća je opremljena u tradicionalnom stilu predmetima domaće radinosti žitelja Ilina. U sobi Ljubinke Savić – Grasi uraðena je postavka o životu i stvaralaštvu ove umetnice, koja je živela i stvarala u Beogradu, ali je do kraja života ostala privržena svom zavičaju.
Vajarka Ljubinka Savić – Grasi roðena je 1922. godine u selu Ilino kod Boljevca. Akademiju likovnih umetnosti i postdiplomske studije završila je u Beogradu uklasi prof. Alojza Dolinara. Njen umetnički opus čine:
– skulpture žene i deteta, njene trajne inspiracije (žena majka, heroina, prelja…)
– portreti najvećih umova i istorijskih ličnosti u obliku medaljona, plaketa i kao puna plastika
– nekoliko spomenika i spomen obeležja
Najčešće je radila u gipsu, terakoti i bronzi. Izlagala je na brojnim izložbama u zemlji i inostrantstvu. Dela Ljubinke Savić Grasi čuvaju se u našim najvećim muzejima, kulturnim i prosvetnim ustanovama i privatnim zbirkama, a od septembra 2009. godine neka od njih su izložena u njenom rodnom Ilinu. Umrla je u Beogradu 1. decembra 1999. godine.
Svakom putniku namerniku koji se naðe u opštini Boljevac preporučujemo da poseti ovo interesantno mesto, da obiðe etno kuću, usput kupi pastrmke na lokalnom ribnjaku i da potom svrati u Motel "Balašević" koji se nalazi u samom podnožju Rtnja na magistralnom putu Paraćin-Zaječar. Verujemo da će te ugodno provesti jedan dan ovde i da će vam se dopasti čuvena gibanica i kiselo mleko u ovom motelu. Do Sokobanje vam potom preko Rtnja i sela Nikolinac ostaje oko 26km puta.
Zahvaljujemo se gospoði Ljiljani Stanišić na poklonima i ugodno provedenom danu u prijateljskom razgovoru.
Ekipa portala Sokobanje.
