Dan su zamenili za noć. Uz video igrice, mobilni telefon, TV, ostaju do
kasno, izbegavaju jutarnje časove u školi i predavanja na fakultetu ili
dremaju na njima. Vikendom izlaze „u sitne sate“, a vraćaju se kući
pred zoru. Sa roditeljima se retko viðaju, jer se bude u različito
vreme – ovako danas živi veliki broj mladih u Srbiji.
Pasivnost čitavih generacija loša za društvo i porodicu
Dan su zamenili za noć. Uz video igrice, mobilni telefon, TV, ostaju do kasno, izbegavaju jutarnje časove u školi i predavanja na fakultetu ili dremaju na njima. Vikendom izlaze „u sitne sate“, a vraćaju se kući pred zoru. Sa roditeljima se retko viðaju, jer se bude u različito vreme – ovako danas živi veliki broj mladih u Srbiji.
Nedavno sprovedena istraživanja agencije „Medium Galup“ pokazala su da vikendom i praznicima 86 odsto mladih ustaje posle 10 sati, a 42 odsto mladih čak posle 11 sati. Uče manje od sat vremena dnevno. Pasivnost u tinejdžerskom uzrastu obično se nastavi i posle dvadesete. Tako mladi neće da rade „za male pare“, čekaju da im roditelji pronaðu „vezu“ za neki dobar posao gde se malo radi, a dobro je plaćen.
Diskoteka Uno u Sokobanji
– Èinjenica je da mladi u Srbiji veliki deo života provode u statusu deteta. Dvadesetpetogodišnjak samo u Srbiji može da priušti sebi da mu ceo dan proðe u zabavi. Problem je što ni država nema nikakvu strategiju za mlade ljude. To je još jedno od velikog broja zapuštenih pitanja. Ali, ne može se očekivati da država naðe posao za sve. Kada bi se svi pokrenuli, stvorili bi poslove i za sebe i za druge. Najgora opcija za jednog mladog čoveka je da sedi i ne radi ništa – kaže prof. Srbobran Branković, direktor agencije „Medium Galup“.
Za razliku od mladića i devojaka u Srbiji, njihovi vršnjaci na Zapadu počinju da zaraðuju džeparac već u srednjoj školi. Na fakultetima skoro svi rade i plaćaju sebi školovanje. Završetak srednje škole obično znači i osamostaljivanje od roditelja. Kod nas je slika drugačija. Roditelji obično rade prekovremeno ili pak po dva posla dnevno kako bi prehranili porodicu. Na mladima je samo da uče. Nenaviknuti na radne obaveze, okrenuti uglavnom zabavi, obično nastave tako da se ponašaju i po završetku škole.
Istraživanje Instituta za psihologiju „Svakodnevica mladih u Srbiji“, koje je sprovedeno na inicijativu Ministarstva omladine i sporta, pokazalo je da je samo trećina srednjoškolaca imala radno iskustvo. U gradovima je to uglavnom rad u kafićima, a na selu rad na polju.
Diskoteka Uno u Sokobanji
– Za razliku od nas, na Zapadu se neguje kultura rada i ima više prostora za mlade da rade honorarne poslove po sat-dva dnevno. Kod nas se mladi ne trude da pronalaze takve poslove tokom školovanja, ali moram da priznam da i nemaju previše mogućnosti za to. Pasivnost mladih ogleda se i u tome što nisu spremni da volontiraju. Ispitivanje je pokazalo da samo 50 odsto ima iskustva sa volontiranjem i to je uglavnom volontiranje koje je organizovano u školi. Samo sedam odsto njih učlanjeno je u organizacije koje okupljaju mlade, kao što su izviðačka i planinarska društva – kaže mr Ivana Stepanović iz Instituta za psihologiju, koordinator projekta. Ona kaže da su mladi u Srbiji orijentisani uglavnom na zabavu i medije. Najviše vremena troše na druženje, gledanje TV-a, mobilni telefon. Prezaštićenost dece dovela je danas do potpuno pasivne generacije mladih ljudi. Iskustva školskih psihologa su pokazala da deca malo znaju o radu svo jih roditelja, kako izgleda njihov posao. Oni svest o poslu imaju samo sa TV ekrana. Tako da u zavisnosti od serija koje se trenutno emituju, deca žele da budu plesači ili forenzičari.
– Deca su prezaštićena i puno se radi za decu, a ne sa decom. Našoj deci je danas jedina obaveza škola i eventualno neki sport, a to nije realan život, već samo jedan deo. Decu treba rano upoznavati s elementima svog posla, prepoznati šta oni mogu da urade i uključiti ih u poslove. Oni imaju puno vremena da se bave i drugim stvarima. Èekati da im pričamo o posle kada doðe vreme da počnu da rade, to je prekasno – zaključuje Vesna Janjević-Popović, školski psiholog OŠ „20 oktobar“.
Subotica – grad dokoličara
Nemanja Simović, član Gradskog veća zadužen za omladinu, sport i turizam, kaže da je Suboticu dugo pratio naziv grada sa puno mladih dokoličara. Zbog toga su, kaže on, povećali broj manifestacija na kojima mladi mogu da se zabave i edukuju kroz susrete sa poznatim muzičkim zvezdama ili ljudima iz sveta kulture, nauke i sporta.
– Nažalost, imamo poražavajuće podatke iz Nacionalne službe za zapošljavanje jer su mladi probirljivi, pa se dešava da od deset ponuðenih radnih mesta ne žele da prihvate nijedno – kaže Simović.
B. V.
Priboj – bez strategije
Pribojska opština nema definisanu strategiju za mlade, niti neki akcioni plan koji bi se odnosio na tu populaciju. Moglo bi se zaključiti da se ovde mladima pomalo bave svi, ali se niko ne bavi stvarnim problemima. Nije teško danas prepoznati brojne probleme s kojima se susreću mladi, pogotovo u sredini koja ekonomski ne stoji najbolje, kao što je naša. Nadam se da će rad nedavno otvorene Kancelarije za mlade rešiti bar deo problema, kao i skori završetak kompleksa otvorenih bazena, kaže Lazar Rvović, predsednik opštine Priboj.
Z. P.
Požega – programi za mlade
Vlast u požeškom kraju pokušava na sve načine da animira mlade i da ih podstakne da slobodno vreme ispune raznim sadržajima. Jedna od njih je vršnjačka edukacija u cilju borbe protiv bolesti zavisnosti. RTV „Požega“ uskoro će u svoj program uvrstiti emisije koje će kreirati srednjoškolci. Prema rečima Aleksandra Grbovića, predsednik opštine Požega, svake nedelje televizija i radio će odvajati po jedan termin za programe koje osmišljavaju učenici gimnazije, poljoprivredne i tehničke škole. Dogovoreni su i sportski vikendi, što znači da će subotom i nedeljom srednjoškolci pre podne moći besplatno da koriste sportsku dvoranu. Svake subote ðacima se besplatno ustupa opštinski autobus za izlete i ostale potrebe organizovanog putovanja.
V. L.
Valjevo – „Resurs centar“
Nacionalni zadatak, ali i naš lokalni u Valjevu, jeste da politika prema mladoj generaciji bude glavna politika. U protivnom, mi koji danas radimo i upravljamo, moraćemo da živimo doveka, smatra šef valjevske Kancelarije za mlade Vladimir Pantić. Prvi korak da valjevski tinejdžeri dobiju kvalitetnu novinu jeste otvaranje „Resurs centra“ te Kancelarije, u četvrtak u prostorijama MZ „Andra Savčić“ u centru grada. Tu će biti internet centar opremljen računarima, projektorima, kamerama. “Resurs centar” će biti na raspolaganju omladinskim grupama, udruženjima koja okupljaju mlade. Prostor će se koristiti i za organizovanje konferenacija, sastanka, predavanja, tribina, seminara, radionica, a svi korisnici imaće na raspolaganju besplatan internet.
P. V.
Sokobanja – bez strategije
Bilo je reči o formiranju "Omladinskog centra za mlade", pokrenuta je incijativa, lepljeni su posteri u gradu, ali ideja do dan danas nije realizovana. Mladi uz alkohol vreme uglasnom provode u zadimljenim kafićima. Kulturni život u zimskom periodu je na nezadovoljavajućem nivou jer bioskop ne radi, pozorišta nema, Dom kulture ne postoji. Pohvalno je što se veliki broj mladih osnovaca i srednjoškolaca bavi sportom, ali što se posla i radnih obaveza tiče naši mladi sugraðani se ne razlikuju mnogo od ostalih vrnjaka iz Srbije. I nakon završetka srednje škole u Sokobanji je jako teško pronaći posao što mlade, naročito visokoobrazovane navodi da se odsele. Opština im ne može mnogo pomoći jer je priliv privrednih investija u opštini nizak. U prilog ovoj tvrdnji stoji i podatak da je samo tokom ove ziske sezone u opštini Sokobanja zatvoreno oko 40tak firmi.
S.S.
Traženje posla
U Nacionalnoj službi za zapošljavanje kažu da se mladi koji stvarno žele da naðu posao ne oslanjaju se mnogo na njih da im naðu posao. Prate oglase, kucaju na vrata poslodavaca, ne odbijaju poslove, pa čak su spremni i da volontiraju. Druga grupa su oni probirljivi, koji ne mogu da se zadrže ni na jednom poslu, koji uvek nalete na lošeg poslodavca, loše kolege… Tu nije kraj, ima i onih koji su toliko probirljivi da i ne pokušavaju da rade nešto, jer „bolje je sedeti kod kuće, nego raditi za 200 evra“.
Šta je preduzela država?
U Ministarstvu omladine i sporta kažu da su kroz razne projekte pokušali da pokrenu mlade. U toku je projekat „Omladinsko preduzetništvo“ koji finansira norveško ministarstvo spoljnih poslova za koji su oni izuzetno zainteresovani. Završena je obuka trenera, a više od 1.700 mladih se prijavilo za osnovnu obuku. Započet je i sličan projekat sa USAID-om i uskoro će mladi moći da se prijavljuju za obuku u 36 kancelarija širom Srbije. I lokalne samouprave prepoznale su mlade kao važne resurse, tako da su osnovane 54 lokalne kancelarije za mlade koje organizuju kurseve jezika, tribine, koncerte… Ministarstvo je finansijski podržalo brojne projekte udruženja koja se bave mladima. U njih je bilo uključeno više od 15.000 mladih, kaže Ivana Kovačević, državni sekretar u Ministarstvu.
Diskoteka Uno u Sokobanji
