Ledena idila i mermerni rulet
Na termometru skromnih 1.2 stepena Celzijusa – dovoljno da se čovek naježi, ali nedovoljno da se rakija pošteno ohladi u snegu. Sokobanja se jutros probudila u tom čudnom međuvremenu, negde između božićne euforije i julijanskog dočeka, dok se mermerno šetalište, taj ponos i dika naše varoši, pretvorilo u najskuplje klizalište na Balkanu. Dok zvanični kanali Sokopresa javljaju kako se sneg uklanja po planu, ali da mermer ima svoju ćud, Banjska Inicijativa ne miruje. Na mrežama se vodi pravi mali rat rečima – kažu ljudi, klizamo se za džabe, neko na sanke, neko na dupe, a neko na bok, čekajući pomoć koja kasni kao i proleće u planini. Dok se u Njegoševoj i Ljube Didića građani bore sa gravitacijom, opštinska uprava se bavi metafizikom nabavki.
Nabavke, šljunak i umetnost informisanja
Dok narod po FB grupama pita ‘Zašto se ćuti o ovome?’, administracija odgovara brojevima. Nabavka br. 85/25 i 86/25, plus javni poziv za usluge informisanja javnosti. Izgleda da će nas ove godine informisati toliko temeljno da nećemo morati ni da gledamo kroz prozor. Možda će nas informisati o tome kako SRC Podina nabavlja separisani šljunak – nadamo se da će barem jedna lopata završiti na poledici onog čuvenog mermera, pre nego što neko od sugrađana završi na odeljenju ortopedije. A tamo, u Specijalnoj bolnici, revolucija. Od ove godine kreće imunoterapija za alergije. Sjajna vest, zaista, mada se čini da su mnogi u Sokobanji alergični na politiku i ćutanje, a za tu vrstu kijavice još uvek nema moderne aparature, osim onog starog ‘Sokobanja u slici nekada’ kada je kafa u ‘Župan’ kafani bila jedina briga.
Od Časnog krsta do pećinskih stanara
Policija apeluje na mir, dok se sportisti spremaju za plivanje za Časni krst. Treba imati hrabrosti, ili bar dovoljno rakije u krvi, da se na 1.2 stepena skoči u vodu. Možda bi naši karatisti sa zimskog kampa mogli da pokažu neku katu na ledu, kad već odbojkaški klub Ozren slavi 18 godina postojanja – punoletstvo u gradu gde vreme stoji, a sneg se topi samo u opštinskim saopštenjima. I dok se košarkaši bore u poslednjem kolu polusezone, u Radenkovcu su slepi miševi dobili novo sklonište u hrastovoj šumi. Ekološko društvo se pobrinulo za njih, što je pohvalno – u Sokobanji barem slepi miševi imaju siguran krov nad glavom, dok mi ostali balansiramo između Rtnja i Ozrena, pazeći da ne polomimo vrat na putu do apoteke.
Duh prošlosti i surova sadašnjost
Kada se pogleda arhivska fotografija FK Ozrena iz 1967/68, čovek pomisli kako je sve bilo jednostavnije. Voda se analizirala još 1834. godine, bila je lekovita i tada, kao i sada, ali tada nismo imali Facebook da nam javi da je ‘sprdnja na sred sela’. Danas imamo imunoterapiju, digitalne tendere i sankalište kod hotela Sunce. Ženski crkveni hor prima nove članice – možda je to jedini način da se naša molitva za malo više peska na ulicama čuje tamo gde treba. Do tada, dragi moji, hodajte kao pingvini, volite kao pesnici i donirajte krv u Crvenom krstu – to je jedina tečnost u ovoj varoši koja se ne analizira na tenderima, a život znači više od svake javne nabavke.
