ProÄitajte aktuelne vesti iz naših banja: GORNJA ТREPĆA – U Atomsku banju samo platežni, BANJA PALIĆ – Ni korak dalje od vikend turizma, VRNJAĆKA BANJA – Zlato za razvoj zdravstvenog turizma, PRIBOJSKA BANJA – Švajcarci grade hotele u Pribojskoj banji, BANJA PALIĆ – Trenchtown Festival 09, BRESTOVAĆKA BANJA – Banju prodali, jezero napustili
GORNJA ТREPĆA – U Atomsku banju samo platežni
– Godinama oboleli od teške neurološke bolesti multiple skleroze biju bitku da im se omoguÄi odlazak u prirodno leÄilište Gronja TrepÄa o trošku zdravstvenog osiguranja. Ta atomska banja je po svojim lekovitim svojstvima jedinstvena u ovom delu sveta, a posebno pogoduje obolelima od multiple skleroze. Kako Gornja TrepÄa nije u mreži banja u Srbiji, Zavod za zdravstveno osiguranje nije pokrivao troškove boravka bolesnika u njoj. Društvo obolelih od multiple skleroze Vojvodine u nekoliko navrata se obraÄalo i Ministarstvu zdravlja i RepubliÄkom zavodu za zdravstveno osiguranje sa molbom da se reši status ove banje i omoguÄi obolelim da o trošku zdravstvenog osiguranja odu na oporavak i rehabilitaciju u TrepÄu, ali od toga nije bilo ništa.
Nedavno je to prirodno leÄilište privatizovano. VeÄ oronula zgrada pansiona, sale za vežbanje, bazen, dobile su novo ruho. Sada je to moderno ureĆ°ena i opremljena ustanova.
– U TrepÄu dolazim godinama jer mi boravak u njoj veoma pomaže i godi – kaže Stanka Stanojev iz BaÄke Palanke. – Nisam mogla da verujem da se za samo dva meseca može toliko toga uraditi i promeniti. Nažalost, u banju i dalje mogu da dolaze samo oni koji mogu da plate boravak.
Društvo obolelih od multiple skleroze Vojvodine ovih dana ponovo se obratilo Ministarstvu zdravlja sa molbom da Gornja TrepÄa uĆ°e u sistem banja u Srbiji.
Iako je Master plan razvoja banje PaliÄ gradska skupština usvojila još pre 20 meseci, 15. maja 2007. godine, a pola godine kasnije donela odluku o formiranju novog preduzeÄa "Park PaliÄ", njegovo konstituisanje još nije sprovedeno. Samim tim planovi za intenzivni razvoj banje PaliÄ, predviĆ°eni Master planom, stoje na mrtvoj taÄki.
Šteta nastala usled sporosti može se izmeriti, buduÄi da je zbog kašnjenja veÄ propuštena jedna budžetska godina u kojoj nisu povuÄena sredstva predviĆ°ena u NIP-u za razvoj ove turistiÄke destinacije, ali štetu imaju i turistiÄki poslenici na PaliÄu, koji su u išÄekivanju da se ovaj turistiÄki dragulj BaÄke "izbrusi".
– PaliÄ stoji dok druga turistiÄka mesta idu napred – kaže Eržebet Žigmond, vlasnica pansiona "Vila Elizabet", koja je u posao pružanja usluga smeštaja gostiju ušla nakon 2000. godine.
Tapkanje u mestu
– NajveÄi problem je što nema dodatnih sadržaja, zbog Äega se posetioci ne zadržavaju duže od nekoliko dana, taÄnije, najÄešÄe su u pitanju gosti od petka do nedelje. Stanje bi popravilo postojanje jednog akvaparka u kome bi gosti koji leti dolaze na PaliÄ mogli provesti vreme, kad je jezero takvo da nam ne služi na Äast. Mi, turistiÄki radnici, želimo da se Master plan ostvari kako je zamišljen, da gostima možemo ponuditi nešto više od dobrog smeštaja, koji danas PaliÄ, sa sigurnošÄu tvrdim, ima – govori Eržebet Žigmond.
Dodaje kako nije sve tako crno, jer da jeste, PaliÄ bi još više bio željan gostiju, pa kao atrakciju izdvaja obilazak Zoološkog vrta, za koji kaže da je mesto koje gostima mogu ponuditi kao stvarno reprezentativno, ali i Veliki park, koji je dobro održavan i negovan.
– NaroÄito kad su u pitanju porodice s decom, Zoološki vrt niko ne zaobiĆ°e, ali to se ispuca za jedan dan. Gosti traže od nas savet gde uveÄe da izaĆ°u na zabavu, pitaju nas gde ima žive muzike. Nažalost, i prošlih godina takav izlazak bio je moguÄ samo vikendom, a radnim danima nemamo šta da im predložimo. Turizam neÄe krenuti dok se ovde ne uradi nešto ozbiljno kad su u pitanju propratni sadržaji, a za sve to nije uvek potrebno mnogo novca – kaže naša sagovornica.
Specijalna bolnica Merkur u VrnjaÄkoj Banji – Devet dobro osmišljenih programa – leÄenje kao odmor, brza dijagnostika, linea life – program za mršavljenje, velnes vikend, medeni mesec, zimski san u Merkuru, menadžerski preventivni program, kongresni turizam i dentalni turizam – Specijalnoj bolnici Merkur u VrnjaÄkoj Banji doneli su titulu najboljeg u zdravstvenom turizmu na nedavno završenom MeĆ°unarodnom sajmu turizma u Beogradu. To je najviše priznanje koje je stiglo u ovu zdravstvenu ustanovu.
– Ovo priznanje samo je još jedna potvrda da smo uspešno objedinili tradicionalno banjsko leÄenje, balneo terapiju, edukaciju i savremene velnes i akva sadržaje. Na vreme smo prepoznali stratešku važnost zdravstvenog turizma i to za rezultat ima i lidersku poziciju ove ustanove na Balkanu. Naša specijalna bolnica ostvaruje više od treÄine ukupnog turistiÄkog prometa u VrnjaÄkoj Banji – istiÄe mr dr Dejan StanojeviÄ, direktor Specijalne bolnice Merkur u VrnjaÄkoj Banji.
Trend dobrog poslovanja ova jedinstvena zdravstvena ustanova nastavila je u ovoj godini. Za prva dva ovogodišnja meseca ostvareno je 20 hiljada pansion dana, za devet hiljada više nego u istom periodu prošle godine. Prošle godine ostvareno je 158.952 noÄenja ili za 7,6 odsto u odnosu na 2007. godinu.
– ProseÄna dužina boravka u Specijalnoj bolnici prošle godine bila je osam dana. Ostvarili smo 54.535 bolesniÄkih dana, odnosno, na edukaciji je bilo 5.450 dijabetiÄara. S obzirom na veliko interesovanje za naše programe, u adaptaciju i nabavku opreme uložili smo 75 milion dinara. Smeštajne kapacitete proširili smo za 91 ležaj. Opremljenost mora da prati zahteve onih koji dolaze na naše programe – kaže Jasmina VeškoviÄ, zamenica direktora vrnjaÄke specijalne bolnice.
Od avgusta prošle godine ova specijalna bolnica je Nacionalni centar za prevenciju i edukaciju dijabetiÄara. Desetodnevnu edukaciju dijabetiÄara na insulinskoj terapiji finansira RepubliÄki zavod za zdravstveno osiguranje i za Äetiri godine kroz taj program treba da proĆ°e 60.000 obolelih od šeÄerne bolesti. Svakodnevo u ovoj zdravstvenoj ustanovi ima 400 dijabetiÄara, a na listi Äekanja za dolazak na edukaciju nalazi se oko pet hiljada ljudi. U narednih desetak dana u Specijalnoj bolnici poÄeÄe razgovori o formiranju edukacionog centra za lekare iz domova zdravlja koji rade sa dijabetiÄarima, jer je minulih sedam meseci edukacije dijabetiÄara pokazalo i nametnulo potrebu osmišljavanja programa za taj program.
Pribojska Banja kod Priboja postala je vrlo atraktivna lokacija za potencijalne investitore, pa su za ovo leÄilište zainteresovani i Švajcarci koji ovde nameravaju da grade hotelski kompleks visoke kategorije.
Predstavnici Investicionog fonda "Antena konslatning" iz Švajcarske i Ministarstva dijaspore ovih dana razgovarali su sa vladikom Filaretom oko kupovine 15 hektara zemlje koja je u vlasništvu Srpske pravoslavne crkve, kao i sa najodgovornijim ljudima pribojske opštine o ulaganju u Pribojsku Banju.
Švajcarci su zainteresovani da na 15 hektara zemljišta, na potezu od kompleksa bazena- nekadašnjeg RH centra u izgradnji pa do etno naselja, izgrade kompleks najsavremenijih hotela. Investitori iz Švajcarske spremni su da u ovaj posao ulože oko sedam miliona evra. Prvo Äe uraditi idejni projekat i studiju izvodljivosti, i ako sve bude teklo po planu, izgradnja kompleksa hotela trebala bi da poÄne krajem iduÄe godine.
"Antena konsalting" svoje hotela ima u Francuskoj, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
U Atomskoj banji u Gornjoj TrepÄi, kod ĆaÄka, prvoj privatizovanoj banji u Srbiji, koja je posle velikih ulaganja u adaptaciju, modernizaciju i proširenje terapeutskih, rehabilitacionih i smeštajnih kapaciteta ispunila sve uslove za prijem pacijenata i sticanje statusa specijalne bolnice, što je potvrĆ°eno i rešenjem Ministarstva zdravlja, tokom vikenda sveÄano je otvorena ovogodišnja banjska sezona.
Sticanjem statusa specijalne bolnice omoguÄena je i rehabilitacija osiguranika koji dobijaju uputnicu preko zdravstvenog fonda Republike Srbije. Nakon privatizacije banje, prema reÄima direktora Zorana KaplanoviÄa, niko od zaposlenih nije dobio otkaz, a novi menadžment je uspeo da poveÄa broj zaposlenih za oko 20 odsto otvaranjem još osam stalnih i 20 radnih mesta po ugovoru o delu.
SveÄanom otvaranju nove banjske sezone, pored brojnih novinara i gostiju, prisustvovala je i Snežana LakiÄeviÄ-StojaÄiÄ, državna sekretarka u Ministarstvu rada i socijalne politike, te Goran PetkoviÄ, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja.
– Ovo je pravi model i prvi primer uspešne privatizacije banja, koju podržava i ministarstvo – naglasio je tom prilikom Goran PetkoviÄ. Privatizacija banje, koja je obavljena veoma brzo i efikasno, prema njegovim reÄima, potpuno je Äist i realan biznis, koji donosi korist investitoru i ostalom lokalnom stanovništvu Äija je egzistencija vezana za banju. Pored savremene opreme i struÄnih medicinskih ekipa za leÄenje i rehabilitaciju od reumatskih i neuroloških bolesti, banja raspolaže sa 108 ležajeva u stacionarnom smeštaju, 57 ležajeva u bungalovima, prateÄim smeštajem u sedam apartmana i savremenim restoranom.
Prošle godine, kako kaže dr Lidija ObradoviÄ-BursaÄ, izvršna direktorka za zdravstvo, banju je posetilo preko 10.000 ljudi, od kojih oko 40 odsto iz Vojvodine.
Trenchtown festival ove godine, od 30. aprila do 2. maja na paliÄkom Etno kampu, sa svojim prepoznatljivim i unikatnim šarmom nudi svojim gostima proveren ali ujedno i sasvim novi ugoĆ°aj. Ove godine cela atmosfera i duh festivala su dodatno oplemenjeni pažljivo kreiranim programom koji Äe se odvijati na tri stage-a, a koji je obogaÄen visokokvalitetnim zvukom i pažljivo odabranom i umetniÄki osmišljenom rasvetom. OÄekuje vas pregršt muziÄkih happening-a, nezaboravnih koncerata i nastupa izvoĆ°aÄa iz našeg regiona kao i iz cele Evrope. Baš kao i uvek, ovde možete pronaÄi zgodno mesto za vaš šator, umetniÄke instalacije, i mnogo ukusne i zdrave hrane…
Festival i ove godine organizuje FOKUS Fondacija za omladinsku kulturu i stvaralaštvo iz Subotice. Trenchtown je zapoÄeo kao inicijativa mladih ljudi iz Subotice sa željom da se reafirmiše dobro poznata festivalska kultura grada i ceo projekat predstavlja fuziju modernog stvaralaštva iz zemlje i inostranstva uopšte: muziÄara, strip crtaÄa, ekologa, kampera, radio amatera, producenata filma i animacije, rezbara, plesa i žonglera. Osim muziÄkog programa, tokom Festivala održavale su se razliÄite radionice, sa besplatnim uÄešÄem, koje su se odvijale na srpskom i maĆ°arskom jeziku (foto, književna, likovna, strip, novinarska, dramska radionica…), kao i volonterski omladinski rad.
Zoološki vrt na PaliÄu Äe tokom cele ove godine nizom manifestacija obeležavati 60. godišnjicu osnivanja, a povodom jubileja biÄe otvoren i Avijarijum. BiÄe prireĆ°ena i foto-monografija pa je Zoološki vrt uputio poziv SubotiÄanima odnosno svim posetiocima, da na adresu uprave pošalju fotografije nastale u proteklih šest decenija. Najzanimljivije Äe se naÄi u foto-monografiji i propratnoj izložbi koja se priprema u povodu velikog jubileja. Ideja o osnivanju zoološkog vrta nastala je posle Drugog svetskog rata sa ciljem nove afirmacije PaliÄa kao letovališta i izletišta. Kapije Vrta, koji je u poÄetku bio organizovan po ugledu na kraljevske menažerije sa životinjama u kavezu, prvi put su otvorene 5. aprila 1949. godine, a prvi direktor je bio upravo inicijator osnivanja Konstantin MedakoviÄ.
Prvi stanovnici su bili beloglavi sup i medved, a od egzotiÄnih životinja majmun javanac. – Prvi par belih medveda stigao je 1963. godine iz beÄkog zoološkog vrta, u zamenu za 80 pari golubova koji su odneti u Austriju povodom meĆ°unarodne izložbe. Medvedi su u Jugoslaviju poslati vozom koji je nestao i tri dana se o njemu ništa nije znalo. Vagon je, sreÄom, pronaĆ°en na stanici u Ljutovu gde su medvedi bez hrane i vode mirno doÄekali spas – ispriÄala nam je Mirjana AlapoviÄ, koordinator promotivnih aktivnosti u Zoo-vrtu na PaliÄu.
Predstavnici udruženja "Grupa 55", koje su nedavno osnovali turistiÄki radnici u Boru, najavljuju da Äe tužiti sve funkcionere koji su, kako kažu, krivi za propast turistiÄkog blaga na podruÄju ove opštine.
– Niko u svetu nije tako bagatelno i bez rešenih imovinsko-pravnih odnosa prodao 175 godina staru banju, jednu od najlekovitijih i sa dvorskim zdanjima, kao što je to pre pet godina uÄinila opština Bor sa svojom BrestovaÄkom banjom. U turistiÄko naselje na Crnom vrhu uloženo je 30 miliona evra, a potom je nedovršeno, pre devet godina, prepušteno zubu vremena – istiÄu u ovom udruženju.
Dodaju da je pre pet godina zamandaljen i velelepni hotel "Jezero", ruiniran i ostavljen motel "Metalurg", rasprodate plaže i bungalovi na Borskom jezeru, a od 2000. propada i zdanje "Kapija Bora". Ni rezidencija Slobodana MiloševiÄa sa 1.000 hektara ograĆ°enog lovišta muflonske divljaÄi na Dubašnici, kao ni planinarski dom na Crnom vrhu, ne služe u turistiÄke svrhe.
Jedini motel na Äuvenim Zlotskim peÄinama je odavno zakljuÄan. Dug je spisak turistiÄkog blaga koje se nebrigom uništava i propada naoÄigled najodgovornijih u opštini, ali i državi.
O baÄenim milionima evra u ostala zdanja, od kojih je najveÄa bruka naselje Jelen-Hajat na Crnom vrhu i "Kapija Bora", kojima gazduje beogradski "Energoprojekt", i u koje je "Jugopetrol" uložio ogroman novac, još niko ne govori.
