Srbija nema spa banje

U
našoj zemlji ima oko 300 lekovitih voda, od kojih više od 100
termalnih, ali nema nijedne nove spa banje. Srbija zbog toga kasni 20
godina za zemljama koje su negovale svoje lekovite prirodne činioce i
banje.

Do Drugog svetskog rata imali smo banje koje su po razvijenosti
potpuno išle u korak sa, na primer, bečkom banjom Baden ili sa
švajcarskim banjama. To se može videti i danas po arhitekturi naših
banja – Bukovičke ili Vrnjačke. Imali smo i najbolje balneologe na čelu
sa čuvenim profesorom Lazom Nedeljkovićem, koji je napravio Rogašku
Slatinu, danas poznatu slovenačku i evropsku banju. Ali, za razliku od
Evrope, naše banje smo posle rata potpuno zaboravili.

Od 1974. godine do 1990. godine čak ni na našim studijama iz
medicine nije bilo nastave iz balneoklimatologije. Ove su neke od veoma
značajnih činjenica koje ističe profesor dr Milisav Èutović u nameri da
podseti koliko smo nemarni prema blagu koje smo dobili od prirode i
zanemarili u trenutku kada cela Evropa, ali i svet, u prirodnim
lečilištima traži dopunu za isparcelisanu i visoko tehnološku medicinu,
ali i odmor i opuštanje.

Prirodni lekoviti činioci – lekovite vode, lekovita blata, gasovi i
lekoviti klimati (tu se ubraja specifična vlažnost, atmosferski
pritisak i slično) u prošlosti imali su mnogo veću ulogu u lečenju
mnogih bolesti, kao i za oporavak posle povreda ili oboljenja. Razvoj
tehnologija u medicini umanjio je značaj prirodnih lekovitih činilaca,
ali su oni kod nas minorizovani mnogo više nego što je to uraðeno u
svetu.

Banje u svetu potpuno su promenile svoj koncept lečenja, ali i
izgled. Dr Èutović je podsetio da su nekada banje bile prvenstveno
oporavilišta i bolnice, u koje su išli stariji i bolesni ljudi, i u
kojima se dugo ostajalo, dok u „novim” spa banjama sadržaji su okrenuti
ljudima bez obzira na starosnu dob i stanje zdravlja, jer je osnovni
akcenat na prevenciji. Zato se i kaže da se u „stare” banje odlazilo
dva puta godišnje po 20 dana, a u „nove” banje 20 puta godišnje po dva
dana.

U nekadašnjim banjama insistiralo se na strožem režimu, od nekih
terapeutskih procedura do dužine sna, što je ljude ponekad odbijalo od
banja, dok je u savremenim lečilištima u svetu taj režim danas mnogo
liberalniji. Zaposleni u banjama trude se da ljudima pomognu da
prebrode neki medicinski problem, ali i da maksimalno uživaju. Iako je
medicina danas tehnološki ojačana opremom, tu su i skupi lekovi,
banjska lečilišta ipak imaju svoje mesto, pa čak i onda kada se čini da
ništa osim mnogo novca i tehnike ne donosi uspeh u lečenju, kao što je,
na primer, problem neplodnosti. Èuvene srpske banje za lečenje nekih
ginekoloških tegoba ipak nisu za istoriju medicine.

Njihovu ulogu dr Èutović danas naziva pomoćnom u mnogim terapeutskim
procedurama, na primer u slučajevima zapaljenja jajovoda. Za lečenje
reumatoidnog artritisa postoje savremeni, veoma skupi lekovi, ali on
pominje kao metodu izbora primenu sumporovitog lekovitog blata, na
primer u Banji Koviljači. Dr Èutović ipak optimistički smatra da će
Srbija kad-tad postati zemlja turizma, ali da bi to postala, podseća da
se na turizam ne može gledati samo kao na nešto što volimo. Tako, iako
imamo izuzetne prirodne preduslove, potrebni su nam i plan i strategija
razvoja da od naših banja napravimo lečilišta i centre koji će privući
savremene, mlade i zdrave ljude.

Nove banje prozvane su spa centrima, za šta je poslužila skraćenica
stare latinske izreke Salus per aquam (Zdravlje uz pomoć vode).
Blagodeti po zdravlje mnogih naših banja otkrili su još stari Rimljani.
S druge strane, velnes centri nastali su kao proizvod novog doba i
potreba savremenog čoveka da se posle napornog i stresnog rada odmara u
prirodi uz fizičku aktivnost, zdravu hranu i u zdravoj, prijatnoj
okolini. Sama reč velnes je skraćenica dve engleske reči: well-being,
što znači dobro raspoloženje i  fitness, aktivnost.

Dr Èutović navodi da, na primer, Slovenija danas ima 14 potpuno
konceptualno novih banja, jer su u evropskim državama shvatili da ne
treba preureðivati stare banje u nove, nego praviti nova lečilišta po
ukusu „novog” čoveka, sa težištem na prevenciji bolesti. Američki model
spa banje još više je naglasio značaj prirodnih činilaca, jer su
lekovite vode, blata, gasovi i klimatske karakteristike na nekom
području jednostavno utkani u koncept lečenja. Nemačka i Engleska, ali
i sve zemlje Beneluksa ozakonile su tradicionalnu medicinu i u ovim
sistemima postoji specijalista tradicionalne medicine. U toj
specijalnosti su spojena sva vekovna iskustva istočnjačke medicine koja
se poziva na angažovanje raznih pokreta tela, počev od masaže,
akupresure i kiropraktike do modernih dostignuća zapadnih tehnologija.

spa tretman na sokobanjski način