Sokobanja kakvu vide mladi

{mosimage}Kvalitet života u Sokobanji je užasan. Znam, svi vi koji ovde
dolazite na par dana ili nedelja nemate takav utisak, jer obično doðete
u sred sezone, kada šetalištem ne može da se proðe, kada su parkovi i
letnje bašte prepuni ljudi. E, ovo je priča jednog insajdera o tome
kako je prosečna mlada osoba u Sokobanji prinuðena da provodi svoje
vreme.

Kulturni život, kao što sam već negde napisao, jednostavno ne
postoji, ako izuzmemo povremena posela, priče o bajalicama i slične
etno tripove, koji me strašno nerviraju jer tu prosto nema šta novo da
se sazna i nauči, a nije ni nešto naročito zanimljivo. Bioskop nam ne
radi. Pozorište nemamo (verujte mi). Kulturni centar takoðe. Omladinski
as well. Dakle, o kvalitetno ispunjenom slobodnom vremenu nema
ni reči. E sad, pošto ja mislim da je dokolica nešto najgore što možete
da ponudite mladim ljudima, ne bi sve bilo baš tako crno da oni, makar
tokom leta, mogu da naðu neko zaposlenje i na taj način ispune svoje
vreme i zarade neki novac. Malo sutra. Desilo se da je, u roku od par
dana, nekoliko osoba koje su mi bliske i drage ostalo bez posla, i to
kad im je novac bio najpotrebniji, što zbog studija, što zbog lične
egzistencije, što zbog toga što su skoro postali roditelji. Naravno,
mnogi još uvek ne mogu ni da naðu nikakav posao. Svako normalan bi se u
ovakvoj situaciji zapitao: “Pa kad ne mogu da naðu nekakav poslić u
sred turističke sezone, kad će?” Pa nikad, naravno. A i ako uspeju da
pronaðu neki, to obično podrazumeva dvanaestočasovno kilavljenje kod
gazde eksploatatora ruralnog porekla za neke smešno male pare, koji ih
otpusti kad naðe nekoga ko je spreman da radi za manje pare, ili
jednostavno bivaju primorani da daju otkaz jer nemaju snage da izdrže
sav taj napor. Žalosno i ponižavajuće. Razumem ja i to da je Banja malo
mesto, razumem i to da smo uopšte bedna zemlja, i to da smo korumpirani
do srži, da niko ne poštuje ni Zakon o radu i da je NSZ postala
institucija za gubljenje vremena preko koje niko više ne može da naðe
posao. Ali mislim da je krajnje vreme da neko ovde počne da misli na
mlade ljude jer je situacija postala užasno loša. Ljudi oko mene, koje
volim i cenim, su postali apatični, depresivni, imaju osećaj da im
ništa ne ide od ruke, da su bezvredni, da im je svaki dan isti kao
prethodni, da ne napreduju ni u kom smislu… To osećanje neispunjenosti
i neuspešnosti ne može da proðe bez ozbiljnih posledica. To osećanje
neispunjenosti i neuspešnosti se odražava i na njihove studije, i na
njihov porodični život i na njihov emotivni život… U Banji je takvih
ljudi sve više i ako se nešto ozbiljno ne promeni u skorije vreme, ovo
mesto će postati jedna obična rupa puna depresivaca i ludaka, bez
ikakvog cilja u životu, bez obrazovanja i elementarne kulture, i, što
je najgore, bez životne energije.

Banja je mesto gde niko više ne želi da živi. Nisam naišao ni na
jednu osobu iz moje generacije koja želi da ostane ovde, da ovde stvara
porodicu, da ovde vaspitava i obrazuje svoju decu. I razumem zašto je
tako. Osim čistog vazduha i prirodnih lepota, ne postoji ništa što bi
mlade ljude moglo da zadrži ovde.

Mrzim kad se osećam nemoćno i kad nemam rešenje za neki problem.
Sada se baš tako osećam. Ne znam šta je bolje. Da li da svi oni koji
žele normalan život, odu odavde i nikad se više ne vrate, ili ostanu
ovde, gurnu ruke u ***** i pokušaju da promene nešto? Ne znam. Ja sam
ovde roðen i ovde sam odrastao. Volim Sokobanju, bez obzira na to što
je situacija u njoj ovako očajna. Ali pitam se da
li će ljudi u mom gradu ikada moći normalno da žive. Sigurno je da
Sokobanja ima potencijal, pre svega kao turističko mesto, koje je
nekada bilo mondensko (sada je čobansko). Sigurno je da može da postane
mesto u koje će ljudi dolaziti, a ne rupa iz koje svako normalan želi
da pobegne i u kojoj ne postoje elementarni uslovi za normalan život.

Da li će se to ikada desiti?

Autor: Furious