Izmeðu dva svetska rata na rudniku Rtanj živeli su i radili ljudi iz
svih krajeva naše bivše zemlje – Jugoslavije. Bilo je to složno društvo
za primer tolerancije i saradnje. Svi su držali do svoje religije koju
su doneli sa sobom ali su znali da poštuju i pravoslavnu veru zemlje u
kojoj su našli utočište od progona ili nemaštine u svom kraju iz koga
su došli.
Izmeðu dva svetska rata na rudniku Rtanj živeli su i radili ljudi iz svih krajeva naše bivše zemlje – Jugoslavije. Bilo je to složno društvo za primer tolerancije i saradnje. Svi su držali do svoje religije koju su doneli sa sobom ali su znali da poštuju i pravoslavnu veru zemlje u kojoj su našli utočište od progona ili nemaštine u svom kraju iz koga su došli.
pravoslavnim sveštenikom, igraju kolo-Slovenci, Hrvati, Austrijanci,
Maðari iz Vojvodine…)
E to složno društvo bi palo u zaborav zauvek da nije bilo nezvaničnog amatera fotografa ÐURE KOLOVRATARA koji je to sve sa velikim oduševljenjem beležio svojom kamerom. Voleo je da pravi umetničke fotografije prelepe okolne prirode i beležio je svojim hobijem i skupove i proslave toga vremena. Ko je bio taj Ðuro Kolovratar (prijatelj naše familije) ja ne znam ali bi po imenu rekla da je dosao sa familijom iz Hrvatske. Pošto je bio gibus (imao je grbu verovatno od neke povrede u detinjstvu) bio je veoma cenjena i vrlo interesantna i omiljena ličnost u svakom društvu.
Ja sam kao dete roðeno 1940. zahvaljujuci njemu imala jako mnogo fotografija -svaki moj pokret, grimasu ili prvi korak on je zabeležio kamerom što je bila retkost da danas neko ima toliko detalja iz ranog detinjstva. Dosta kasno oženio je jednu siromašnu devojku Božicu sa rudnika (prilazem fotografiju venčanja). Poslednji put sam imala susret sa njim 1958. godine u Boru kada me je odveo na brdo iznad grada i na borsko jezero i napravio desetak umetnickih fotografija u prirodi. Znam da je u to vreme živeo sa suprugom u Boru i uskoro posle toga smo čuli da je preminuo. Da li je imao naslednike ne znam, ali da je vredelo da postoji – znam jer rat je odneo mnoga sećanja na te dane ali njegove fotografije su zabeležile zauvek jedno vreme koje zahvaljujuci njemu neće biti nikada zaboravljeno.
Autor fotografija: Ðuro Kolovratar
Autor teksta: Ljiljana Stanikić, Australija
