{mosimage}Još uvek se ne zna kako Äe se privatizovati Banje Srbije, predlog još nije gotov. Glavnu ulogu u procesu privatizacije ima Ministarstvo zdravlja, ali ono još nije iznelo svoje mišljenje, dok u Agenciji za privatizaciju, Banje Srbije se nisu našle na dnevnom redu nijednog od održanih sastanaka. Turizam pripada Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, koje jezainteresovano da se privatizacija banja završi što pre.
Još uvek se ne zna kako Äe se privatizovati Banje Srbije, predlog još nije gotov. Glavnu ulogu u procesu privatizacije ima Ministarstvo zdravlja, ali ono još nije iznelo svoje mišljenje, dok u Agenciji za privatizaciju, Banje Srbije se nisu našle na dnevnom redu nijednog od održanih sastanaka. Turizam pripada Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, koje jezainteresovano da se privatizacija banja završi što pre. Goran PetkoviÄ, državni sekretar za turizam kaže: "Naš problem sa banjama je što je u njima nivo medicinske usluge perfektan, ali je nivo turistiÄke usluge ispod svake kritike." Izgleda da je problem što najveÄi broj banjskih objekata koji odliÄno funkcionišu kao bolnice ne bi mogli da budu kategorisani kao turistiÄki objekti, iako bi trebalo, jer od 30 do 80 odsto kapaciteta prodaju na tržištu. Gosti Banja koji plaÄaju mesto zaslužuju da budu usluženi na odgovarajuÄi naÄin. To opet, podrazumeva niz organizacionih promena, jer se mora odvojiti pružanje bolniÄkih od ugostiteljskih usluga. Kako se planira, Ministarstvo zdravlja treba da dostavi taÄan spisak kapaciteta koji su neophodni da ostanu u mreži zdravstvenih institucija. Takav Äe, recimo, biti sluÄaj sa bolnicom u Sokobanji. Ova bolnica, koja se nalazi na atraktivnoj lokaciji, poseduje mrežu kiseonika pored svih postelja. Postoji, ne mali broj objekata poput onih koje ima Banja KoviljaÄa, gde proces pripreme blata traje i po tri godine, gde dolaze gosti s najtežim degenerativnim oboljenjima kostiju i zglobova.
Prema PetkoviÄevim reÄima, postoje i objekti koji su se tržišno orjentisali, tako da ne postoji potreba da goste ovoh objekata služe medicinske sestre. Kao što je poznato cena kreveta u Banjama naplaÄuje od pet do 15 evra. Može se reÄi da je to šteta, jer za uživanje u vrhunskim prirodnim lepotama može da se uzme mnogo više. ImajuÄi u vidu platežnu moÄ domaÄih gostiju Banja Srbije, izgleda Äe privatizacija, kad se desi, ipak biti na ruku inostranim gostima. To, naravno, neÄe spreÄavati one koji idu na oporavak, dok Äe oni koji hoÄe da idu na rekreaciju ili neki drugi oblik modernih usluga koje današnje svetske Banje pružaju, morati to i da plate. Mnoge naše banje su pravljene u isto vreme kada i Ćula ili Karlove Vari, a danas, kada odete tamo videÄete starije na oporavku ili na odmoru, mlade na rekreaciji i u provodu, sa bogatom ponudom turistiÄkih sadržaja.
Udruženje banjskih i klimatskih mesta protivi se privatizaciji nacionalnog blaga, poput termalnih izvora ili blata. Banje Srbije prema PetkoviÄevim reÄima, prema novom zakonu o Banjama, koji Äe biti donet do kraja godine, neÄe igubiti ništa jer Äe država zadržati prirodno blago, ali Äe ga uÄiniti dostupnim svima.
Trenutno 23 bolnice u banjama funkcionišu kao RH centri i one koriste prirodne izvore, poput mineralne vode ili peloidnog blata. "Prirodna dobra Äe uvek ostati državno i nacionalno blago", kaže PetkoviÄ. Obzirom na navedeno, može se zakljuÄiti da Äe medicinske tretmane, u kojima se koriste lekoviti izvori, i dalje Äe kontrolisati ljudi koji moraju imati licencu Ministarstva zdravlja. Ideja novog zakona o turizmu jeste da ta prirodna bogatstva budu dostupna svim korisnicima, da se investitorima stvore preduslovi kako bi investirali u postojeÄe i nove kapacitete. Cilj je da se podigne nivo turistiÄke usluge i naravno, da se te usluge i naplate u skladu sa njihovim kvalitetom.
(Izvor: )
