Danas je Čisti ponedeljak, onaj čudni dan kada Banja miriše na tamjan, oprane prozore i kolektivnu grižu savesti koja se ispira posnom pogačom, dok se mermer, taj naš večiti svedok uspona i padova, znoji pod nogama prolaznika na varljivih devet stepeni Celzijusa. Dok se duše čiste od grešnih misli, u vazduhu još uvek lebdi miris spaljenih lomača – olalija, kojima su naši seljaci po Jošanici i okolini sinoć terali demone. Mermer je jutros klizav, ne od leda, već od one banjske vlage koja se uvlači u kosti dok gledate kako se sjaj beogradskog sajma turizma, gde se naši funkcioneri slikaju sa ministrima, sudara sa sirovom realnošću puta u Milušincu koji više podseća na površinu Meseca nego na saobraćajnicu u 21. veku.
I dok se u Beogradu, pod svetlima reflektora, prodaje magla upakovana u interaktivne 360 ture i virtuelne šetnje, kod nas se stvarni svet raspada na sitne tendere za „usluge oglašavanja“ i „krizni PR“ od skoro milion dinara, valjda da bi nas neko stručno ubedio da rupa u ulici Vojvode Mišića nije rupa, već umetnička instalacija. Predsednik je obećao put od Cerovice, jer je primetio da su nam putevi „dosta lošiji“, što je u prevodu sa političkog na banjski jezik priznavanje da smo deceniju proveli u „off-road“ avanturi koju nismo tražili. Banjska inicijativa vrišti sa društvenih mreža, podsećajući na milione isisane kroz razne LAG-ove i inovativne centre gde se stolice plaćaju kao da su od suvog zlata, dok narod u selima čeka da se smiluje neko i bar zakrpi ono što se zakrpiti može. Sjaj hotela „Sunce“ i „Ramonda“ na sajmu samo je paravan za bedu ulica kojima se raznosi blato, dok se mermer, nekada ponos banje, sada pere parama koje bi mogle da nahrane pola opštine.
Ipak, ima u ovoj Banji i onih koji ne gledaju samo u budžetsku kasu, već u vrhove planina i dubine pećina. Naši planinari iz „Ozrena“ i „Oštre čuke“ ne miruju; osvajao se Mali Jastrebac za Sretenje, čistila se Cerovička kosa pod komandom Milana Dikulića, dok se u Sesalačkoj pećini desilo nešto što ni najplaćeniji PR ne bi izmislio – otkrivena je potpuno nova vrsta gljive, nepoznata nauci. Izgleda da priroda još uvek ima načina da nas iznenadi, baš kao što nas iznenadi i podatak da naša Biblioteka „Stevan Sremac“ dobija Vukovu nagradu, dokazujući da se pod Ozrenom još uvek čitaju knjige, a ne samo konkursna dokumentacija. Sportisti se spremaju za nove podvige, OKK slavi pola veka košarke, a karatisti i džudisti nižu uspehe, podsećajući nas da se karakter gradi u sali, a ne na keterinzima od pola miliona dinara.
Ekološka svest se budi kroz „Noć buljine“ i akcije spasavanja slepih miševa, jer u Sokobanji, ako niste znali, čak i šišmiši imaju bolji tretman od poreskih obveznika – njih bar volonteri SED-a zbrinu kad ispadnu iz šupljeg debla. Crveni krst beleži rekordne jedinice krvi, dok ženski crkveni hor svojim pojanjem pokušava da unese mir u ovaj naš lokalni metež. Kulturni centar raspisuje nabavke za praćenje kulture, kao da kultura može da se uhvati u mrežu tendera, dok bioskop „Moravica“ nudi nove filmove kao jedini beg od stvarnosti u kojoj je sečenje jedne grane pored škole plaćeno više nego prosečna godišnja plata. Na kraju, ostaje nam samo taj post, da se uzdržimo od grešnih misli dok gledamo kako se „pauk“ sprema da digne sve osim onih koji su se zaista nepropisno uparkirali u naše živote.
