Perspektive razvoja Sokobanje

Sokobanja, kao turistička destinacija u celosti je ušla u državni plan Strategije razvoja turizma Srbije. Zahvaljujući tome uraðen je Master plan razvoja
turističke destinacije Sokobanja. Kao investiciono atraktivna destinacija, dobitnici su priznanja „Turistička opština budućnosti“ za 2007. godinu.

Ko je bio inicijator izrade master plana i ko ga je finansirao?

Država Srbija je bila inicijator izrade strategije razvoja turizma Srbije, a mi smo od samog starta, kao poznata banjsko turistička destinacija, bili  uključeni u ovaj projekat. Nakon nekoliko konsultacija i poseta, kada se videlo koji su potencijali Sokobanje u budućnosti, predloženo je da se pristupi i  izradi master plana. Tenderski, ovaj posao je dodeljen slovenačkoj firmi Hosting internacional, te je tako Sokobanja u ovom trenutku jedina banja u Srbiji za  koju je uraðen master plan. Nakon konačne ocene ovog master plana, on će, na neki način, biti ozakonjen i pristupiće se njegovoj realizaciji.

Koliko je u suštini bitan master plan?

Master planovi su bitni, pre svega, za investitore, jer daju pregled trenutnog stanja, prednosti, nedostataka, ali i potencijala za budućnost, kao i načina
ostvarivanja istih. S druge strane, master plan daje mogućnosti Vladi Republike Srbije i resornom ministarstvu da planski investira u razvoj pojedinih  opština, po pitanju bazične infrastrukture koja je Sokobanji trenutno najneophodnija, zatim turističke infrastrukture, planske dokumentacije itd, da bi tek  tada došlo do investiranja preduzetničkog kapitala. Inače, master plan predviða investicije od oko 150 miliona evra u narednih 5 do 7 godina. Otprilike, jednu petinu ovog iznosa trebalo bi da uloži država u opremanje puteva i komunalne infrastrukture, kako bi se stvorilo pogodno tlo za investitore.

Da li je neko konkretno preuzeo obavezu pronalaženja i komunikacije sa investitorima?

Država nema ugovornu obavezu pronalaženja investitora, ali kao neko ko je inicirao i fi nansirao izradu ovog master plana, mislimo da će država pružiti punu podršku i saradnju. Sve ostalo je na lokalnoj samoupravi. Sam master plan tačno defi niše stvari koje treba da uradi država, šta treba da uradi opština i šta  će uraditi privatni kapital. Obaveze države smo već pominjali, a sama opština već radi na izradi planske dokumentacije i regulacionih planova, što konkretno  znači da ćemo ovog proleća imati oko 200 hektara graðevinskog zemljišta koje ćemo moći da ponudimo investitorima. Predviðeno je da investitori veoma brzo, za najviše mesec dana, mogu dobiti graðevinske dozvole i početi sa radom. Inače, sam master plan predviða izgradnju kongresnog centra, wellnes centra, otvorenih i zatvorenih bazena sa termalnim vodama, saune, balon terena, aqua parka i svega onoga što jednu modernu banju čini atraktivnom za turiste.

Da li to znači da će u narednom periodu Sokobanja biti prevashodno orijentisana na turizam?

Izvesno je da kao opština moramo biti bar polovinom svog života orijentisani ka turizmu jer su pokazatelji takvi da Sokobanja ogromnim delom i živi od turizma. Već imamo dosta izgraðenih kapaciteta, pre svega u privatnom sektoru, koji svake godine sve više ulaže u razvoj turizma. Zbog toga, mi moramo  nastaviti tim putem.

Ipak, i pored značajnog prihoda od turizma, sama opština veliki prihod ostvaruje i iz poljoprivrede?

To je tačno, mada se prihodi od turizma i prihodi od poljoprivrede statistički drugačije iskazuju, pa realnost nije uvek jasno vidljiva. Ipak, najveći prihod zaista jeste upravo od turizma, čak možemo reći duplo veći nego od poljoprivrede. Ali, opština razmišlja i o konceptu strategije ruralnog razvoja. Od GTC-a četiri opštine u istočnoj Srbiji (Golubac, Majdanpek, Zaječar i Sokobanja), dobile su tehničku podršku i jedan od projekata koji će se raditi tiče se upravo poljoprivrede.
Zahvaljujući ovome, očekujemo da ćemo do kraja godine imati završenu i Strategiju ruralnog razvoja opštine. U poslednje vreme dosta se govori o novom Zakonu  o banjama i o privatizaciji banja.

Šta će ovi zakoni doneti banjama dobro, a šta loše?

Posmatrano iz ugla opštinske uprave, nama nije presudno bitno da li su banje privatno ili državno vlasništvo. Ali, bitno je da se, da tako kažem, razbije monopol o korišćenju banjskog faktora, što bi dalo dodatni podstrek potencijalnim investitorima.

Opština Sokobanja, Organizacija za lokalnu inicijativu i Centar za socijalni rad, aktivno rade na implementaciji Strategije za smanjenje siromaštva zajedno sa Vladom Republike Srbije. Kažite nam nešto o tome kako napreduje projekat i šta je sve njime predviðeno?

Trenutno su u toku dva projekta.Prvi je projekat socijalne zaštite, koji realizujemo u saradnji sa opštinom Zaječar, a odobren je od strane Ministarstva za  rad i socijalnu politiku. Ovim projektom se osposobljavamo za jedan viši nivo pružanja usluga socijalno ugroženim grupama graðana. Kao i većina stvari, i socijalna zaštita prolazi kroz jednu promenu koja zahteva drugačiji pristup problemu. Uporedo radimo na edukaciji zaposlenih u institucijama koje se bave ovim problemom, ali i na edukaciji i informisanju graðana o potrebi i mogućnostima koje ovakvi programi nude. Kako se i mnogo razvijenije Evropske zemlje bave ovim problemima, i kao takve nam služe kao primeri dobre prakse, saraðujemo sa nemačkom privrednom komorom i sa jednom njihovom organizacijom – SES  (Senior Expert System).
Kako samo ime kaže, ovu organizaciju čini oko 6.000 seniora, ljudi aktivnih u tom svom O socijalnom vodiču i Strategiji razvoja socijalne zaštite u Sokobanji Socijalni vodič je nastao u okviru projekta „Graðani Sokobanje pružaju podršku u izradi i primeni Strategije socijalne zaštite“, koji se realizuje u okviru programa Tima Vlade za implementaciju Strategije za smanjenje siromaštva – „Implementacija SSS – Lokalne inicijative“, a koji je finansiran sredstvima Odeljenja za meðunarodni razvoj Ujedinjenog Kraljevstva, namenjenih Vladi Republike Srbije da nadzire i koordinira implementaciju Strategije za smanjenje siromaštva.

Kako vidite dalji razvoj banjskog turizma, ali i turizma u Srbiji uopšte?

Turizam nije visoko akumulativna grana privrede, na uložen dinar ne dobija se dinar na kraju godine, kao u nekim drugim granama, te je zbog toga neophodan jedan veoma ozbiljan pristup države samom razvoju ove privredne grane.
Konkretno, turizam je osakaćen i ovakvim načinom privatizacije. Npr. u Sokobanji je od pet hotela privatizovan samo jedan, i to ne baš srećno. Ne može se  privatizacija hotela raditi po istom principu kao za ostale fi rme. Hoteli se nalaze na najboljim lokacijama i njihovo propadanje je prava katastrofa, pre svega za opštinu u kojoj se nalaze, ali i za državu, jer se na taj način sakate turistički lokaliteti. Sokobanja nudi jedno prirodno bogatstvo koje se nalazi  tu gde se nalazi, i ne možete ga preseliti na drugu lokaciju.