Obeležen Dan planete Zemlje

Centralnom proslavom ispred hotela "Jugoslavija", gde su se predstavile brojne srpske institucije koje brinu o zaštiti životne sredine, obeležen je Dan planete Zemlje i Meðunarodna godina planete – 2008.

Pod šatorima, predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine, Geološkog instituta Srbije, Republičkog seizmoloskog zavoda, JKP Zelenila Beograd, "Srbijašuma", Unije ekologa i drugih institucija koje se bave globalnom, regionalnom i lokalnom zaštitom planete, delili su edukativni materijal vezan za očuvanje prirode.

Stručnjaci iz različitih oblasti razgovarali su sa decom, demonstrirali metode merenja jačine zemljotresa i kvaliteta vazduha, a prikazan je i film o planeti Zemlji.

"Planetu Zemlju trebamo čuvati i paziti, kako bi je budućim generacijama ostavili u boljem stanju nego što je sada, kazao je ministar zaštite životne sredine Saša Dragin.

On je podsetio da je Srbija prošle godine ratifikovala Kjoto protkol, koji podrazumeva da će razvijene zemlje ulagati u čiste tehnologije u Srbiji, otvarati radna mesta za mlade i tako doprineti smanjenju emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.

Srbija će na taj način dobiti čiste tehnologije i više neće biti "groblje starih tehnologija", rekao je Dragin.

Gradski sekretar za zaštitu životne sredine Branislav Božović je istakao da Srbija mora više ulagati u nauke koje brinu o Zemlji, kao i u nove tehnologije koje doprinose očuvanju planete, a graðani svojim aktivnim učešćem i brigom o Zemlji moraju da je zaštite i očuvaju.

Društvo za pomoć osobama ometenim u razvoju Stari grad i Ministarstvo zaštite životne sredine priredili su, na Trgu Republike, manifestaciju pod nazivom "Živimo zajedno".

Èlanovi Društva za pomoć osobama ometenim u razvoju iz Beograda i Novog Sada su, u Knez Mihajlovoj ulici, izložili radove iz svojih tekstilnih, cvećarskih i stolarskih radionica.

Prireðen je i kuturno-umetnički program u kojem su učestvovali Sergej Æetković, Aleksandra Radović, Slobodan Trkulja, Goca Tržan, Zoran Cvijanović, Tijana Dapčević i drugi.

Takoðe, deljeni su i garantni listovi na planetu Zemlju, sa simboličnim potpisom na modelu planete, gde su graðani mogli da se obavežzu da će prihvatiti uslove neophodne za očuvanje planete.

Meðunarodni dan planete Zemlje, koji su Ujedinjene nacije proglasile za dan posvećen borbi protiv ugrožavanja životne sredine, se 38. put obeležava širom planete, a ovogodišnja tema je "globalno zagrevanje".

Ovu, 2008. godinu Generalna skupština UN proglasila je i za Meðunarodnu godinu planete Zemlje, koja će se obeležiti sa istim sloganom u celom svetu – "Nauke o planeti Zemlji u službi društva".

Reč je o najvećem opšteprihvaćenom prazniku "ekološke porodice Zemlje" kada se organizuju akcije za kreativnu promenu ekološke svesti na lokalnom, nacionalnom i globalnom planu, u kojima prosečno svake godine učestvuje najamanje pola milijarde ljudi.

Proslave su održane širom sveta, od Buenos Arijesa, Barselone, Njujorka, San Franciska, Karakasa, Èikaga, Los Anðelosa, Denvera, Majamija, Dalasa do Poklon Gore u Rusiji i Tokija.

Istorijskim datumom buðenja ekološke svesti čovečanstva se smatra 22. april 1970. godine, kada je oko 200.000 ljudi burno protestovalo protiv zagaðenja životne sredine od koje zavisi opstanak čoveka i svih biljnih i životinjskih vrsta na našoj planeti.

Demonstracije su organizovane u SAD, kada se oko 30.000 tona sirove nafte izlilo u Pacifiku i zagadilo plaže u Zalivu Santa Barbara. Ljudi su digli glas protiv ekološkog nasilja, a poveo ih je tadašnji američki senator iz Viskonsina Gejlord Nelson, koji je tražio da ekologija dobije nacionalni prioritet. Stvoren je prvi Pokret za zaštiti životne sredine.

Naredne 1971. godine je u Kanadi formirana jedna od najvećih nevladinih organizacija "Grinpis" (Green peace – Zeleni mir), a 5. juna iste godine je u Stokholmu organizovana Konferencija UN o planeti Zemlji i usvojena mnoga dokumenta, meðu kojima i Deklaracija o životnoj sredini, pa se taj datum obeležava kao Svetski dan zaštite životne sredine.

Narednih godina Dan planete Zemlje je obeležavan redovno u SAD i širom sveta nizom različitih aktivnosti. Nastavnici, učenici, zabavljači, političari i obični graðani su počeli da obraćaju veću pažnju zaštiti prirodne sredine.

Ono što je 1970. izgledalo kao marginalno pitanje – voðenje računa o vazduhu, vodi i drugim prirodnim resursima, postalo je jedno od važnih pitanja u politici i društvu.

Na buðenje ekološke svesti čovečanstva su uticali još mnogi dogaðaji, ali ona ni dan-danas nije probuðena, jer svako zagaðenje prirodne sredine i prekomerno globalno zagrevanje prete da ugroze život na planeti.

Ovaj dan se obeležava u 175 zemalja sveta, uz učešće više od 500 miliona ljudi širom planete.
Dan planete Zemlje je prilika da se još jednom podsetimo na značaj prirode koja nas okružuje, ali i da odnos prema prirodi približimo nepobitnoj činjenici da su naši životi direktno zavisni od nje.

Prema najnovijim upozorenjima naučnika, Zemlji preti porast temperature u proseku za više od tri stepena Celzijusa (u 20. veku je porasla za 0,6 stepeni Celzijusa), sa čime će se ljudska populacija teško izboriti – oko 400 miliona ljudi bi moglo da bude pogoðeno glaðu, a izmeðu 1,3 i tri milijarde bi moglo da se suoči sa problemom nestašice vode.

Uprkos svemu, ekolozi upozoravaju već decenijama da svaki pojedinac može ličnim primerom da pruži doprinos održivom razvoju planete Zemlje, što postaje zadatak od prvenstvenog značaja jer u svetu dnevno umre oko 25.000 ljudi, najviše dece, i najviše od gladi.