Novi zakon o turizmu čeka na usvajanje

Èlan 1.
U Zakonu o turizmu ("Službeni glasnik RS", broj 45/05), u članu 4. stav 1. reč: "preduzeća" zamenjuje se rečima: "privredna društva".
Èlan 2.
U članu 6. stav 3. reči: "integralnog razvoja turizma i komplementarnih delatnosti turističkih regija, programa razvoja posebnih vidova turizma" zamenjuju se rečima: "razvoja turizma turističkih regija".
U stavu 4. reč: "odnosno" briše se, a posle reči: "grad", dodaju se reči: "i grad Beograd (u daljem tekstu: jedinica lokalne samouprave) ".
Èlan 3.
U članu 7. stav 1. reči: "Akta iz člana 6. stav 3. ovog zakona" zamenjuju se rečima: "Strategiju promocije turizma", a posle reči: "ministarstva" zapeta i reči: "po prethodno pribavljenom mišljenju drugih organa i organizacija nadležnih za odgovarajuću oblast" brišu se.
Èlan 4.
Posle člana 7. dodaje se novi odeljak i dva nova čl. 7a i 7b koji glase:
"Agencija za razvoj turizma
Èlan 7a
Za obavljanje razvojnih i stručnih poslova u oblasti planiranja i razvoja turizma Vlada osniva Agenciju za razvoj turizma (u daljem tekstu: Agencija), u skladu sa zakonom kojim se ureðuju javne agencije.
Agencija ima svojstvo pravnog lica koje stiče upisom u sudski registar.
Èlan 7b
Agencija:
1)    priprema Strategiju razvoja turizma Republike Srbije i programe konkurentnosti turističkog proizvoda;
2)    priprema akt o proglašenju turističkog prostora;
3)    donosi akt kojim se utvrðuje turistička regija i vodi registar turističkih regija;
4)    donosi programe razvoja turizma turističkih regija;
5)    donosi akt kojim se odreðuje kategorija turističkog mesta i vodi registar turističkih mesta;
6)    finansira i realizuje projekte izgradnje i ureðenja graðevinskog zemljišta i projekte izgradnje turističke infrastrukture u cilju realizacije turističkih projekata;
7)    finansira i upravlja projektima turističke suprastrukture (ugostiteljski objekti za smeštaj, objekti u banjama, marine itd.);
8)    osniva investicione konzorcijume privrednih subjekata radi realizacije turističkih projekata i projekata revitalizacije turističkih objekata;
9)    priprema program podsticanja razvoja turizma, program investicionih podsticaja i olakšica i program kreditiranja turističke privrede;
10)    pruža stručne savete i druge usluge iz oblasti razvoja i unapreðenja turizma;
11)    saraðuje sa jedinicama lokalne samouprave i privrednim subjektima u cilju zaštite i unapreðenja životne sredine, izgradnje javnih puteva, javnih površina, sportsko – rekreativnih sadržaja, parkirališta i sl;
12)    ostvaruje saradnju sa nadležnim organima i organizacijama kao i meðunarodnu saradnju;
13)    formira i razvija turističko – geografski informacioni sistem;
14)    učestvuje u organizovanju seminara, priprema i realizuje programe edukacije kadrova u turizmu;
15)    obavlja i druge stručne i razvojne poslove u skladu sa osnivačkim aktom i statutom.
Poslovi iz tač. 3) i 5) ovog člana obavljaju se kao povereni poslovi."
Èlan 5.
U članu 11. stav 2. u tački 1) broj: "1.000" zamenjuje se brojem: "5.000".
Tačka 2) briše se.
U dosadašnjoj tački 3) koja postaje tačka 2) posle reči: "organizaciju" dodaju se reči: "ili organizaciju za operativne, marketinške i promotivne poslove".
Dosadašnja tačka 4) postaje tačka 3).
Èlan 6.
U članu 12. stav 1. menja se i glasi:
"Turistička regija utvrðuje se aktom Agencije na predlog jedinica lokalne samouprave".
U stavu 4. reč: "Ministarstvo" zamenjuje se rečju: "Agencija".
Stav 5. menja se i glasi:
"Protiv akta iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba ministru nadležnom za poslove turizma (u daljem tekstu: ministar) u roku od 15 dana od dana prijema akta."
Èlan 7.
U članu 14. stav 1. reč: "ministra," zamenjuje se rečima: "koji donosi Agencija".
U stavu 2. reči: "donosi se na predlog komisije za kategorizaciju turističkih mesta, koju imenuje ministar i", brišu se.
Stav 3. briše se.
U dosadašnjem stavu 4. koji postaje stav 3. reč: "Ministarstvo" zamenjuje se rečju: "Agencija ".
U dosadašnjem stavu 5. koji postaje stav 4. menja se i glasi:
"Protiv akta iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba ministru u roku od 15 dana od dana prijema akta."
Èlan 8.
U članu 16. stav 3. briše se.
Èlan 9.
U članu 18. stav 3. briše se.
Èlan 10.
U članu 25. stav 1. reč: "deset" zamenjuje se rečju: "šest", a reč: "preduzeća" zamenjuje se rečima: "privrednih subjekata".
Èlan 11.
U naslovu odeljka iznad člana 33. reči: "Neprofitna organizacija" zamenjuje se rečju: "Organizacija".
U članu 33. stav 1. reč: "preduzećima" zamenjuju se rečima: "privrednim društvima", a reč: "neprofitnu" briše se.
Èlan 12.
U članu 37. stav 1. tačka 3. menja se i glasi:
"3) učenici i studenti koji organizovano borave u domovima učenika i studenata radi izvoðenja sportsko – rekreativnih i drugih aktivnosti po programu ministarstva nadležnog za poslove prosvete, studenti koji organizovano borave u turističkom objektu radi izvoðenja obavezne nastave u skladu sa nastavnim planom obrazovne ustanove, osim sportista koji se nalaze na pripremama i takmičenjima;"
Posle tačke 3. dodaje se tačka 3a) koja glasi:
"3a) učenici i studenti učesnici republičkih i regionalnih takmičenja u znanju i veštinama, osim seminara i kongresa;"
U stavu 3.posle reči: "škole" dodaju se reči: "odnosno obrazovne ustanove", a reči: "odnosno organizatora radnih, istraživačkih i ekoloških akcija" brišu se.
Posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:
"Jedinica lokalne samouprave može svojom odlukom da proširi krug lica iz stava 1. tačka 2) ovog člana."
Èlan 13.
U članu 38. stav 1. reči: "i lica" brišu se, a posle reči u zagradi: "davalac smeštaja" tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči: "kao i privredni subjekti preko kojih se pružaju usluge smeštaja."
Stav 2. briše se.
Dosadašnji stav 3. postaje stav 2.
Èlan 14.
U članu 43. stav 4. menja se i glasi:
"Obaveza iz stava 1. ovog člana odnosi se na lica koja na teritoriji turističkog mesta imaju sedište, ogranak, poslovnicu ili nepokretnost iz stava 3. ovog člana."
Èlan 15.
U članu 52. reč: "preduzeće" zamenjuje se rečima: "privredno društvo", a posle reči: "koje" zapeta i reči: "u okviru registrovane delatnosti putničkih odnosno turističkih agencija" brišu se.
Èlan 16.
U članu 54. stav 3. reč: "samo" briše se, a posle reči: "zakona" tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči: "kao i poslovi uobičajeni u turističkom prometu koji se obavljaju u skladu sa posebnim zakonima (menjački poslovi, poslovi osiguranja)."
U članu 54. stav 5. reč: "delatnosti" briše se.
Èlan 17.
U članu 55. stav 1. posle reči: "agencija" dodaju se reči: "organizator putovanja".
Èlan 18.
U članu 56. stav 2. posle reči: "organizator turističkih putovanja je" dodaju se reči: "privredno društvo odnosno".
U stavu 3. reč: "preduzeće" zamenjuje se rečima: "privredno društvo".
Stav 5. briše se.
Èlan 19.
U članu 59. stav 1. posle reči "izdaje" dodaju se reči: "privrednom društvu, odnosno".
Tačka 1) briše se.
Dosadašnja tač. 2) do 4) postaju tač. 1) do 3).
U dosadašnjoj tački 5) koja postaje tačka 4), podtačka (1) briše se.
Podtačke (2) do (4) postaju podtačke (1) do (3).
Dosadašnja tačka 6) postaje tačka 5).
Stav 2. menja se i glasi:
"Polisom osiguranja, garancijom banke, odnosno sredstvima iz stava 1. tačka 4) ovog člana ( u daljem tekstu: finansijska garancija) obezbeðuje se:
1)    povraćaj putniku razlike izmeðu ugovorene cene putovanja i cene putovanja snižene srazmerno neizvršenju ili nepotpunom izvršenju usluga obuhvaćenih programom putovanja;
2)    povratak, nužni smeštaj i ishrana putnika u slučaju stečaja ili privremene nelikvidnosti organizatora putovanja."
Stav 3. menja se i glasi:
"Finansijsku garanciju iz stava 1. tačka 4) ovog člana, organizator putovanja mora imati za sve vreme važenja licence."
Èlan 20.
U članu 60. stav 1. tačka 3) menja se i glasi:
"3) podelom privrednog društva, odnosno preduzeća nosioca licence."
Èlan 21.
U članu 62. stav 2. tač. 1) i 2) menjaju se i glase:
"1) poslovno ime privrednog društva, odnosno preduzeća kome je izdata licenca;
2) sedište privrednog društva, odnosno preduzeća;"
U tački 4) reči: "tačka 5)" zamenjuju se rečima: "tačka 4)" .
Èlan 22.
U članu 63. stav 3. menja se i glasi:
"Opšti uslovi putovanja sadrže:
1)    prava i obaveze organizatora putovanja, a naročito pravo organizatora putovanja na naknadu učinjenih troškova ako je putnik odustao od ugovora zbog okolnosti koje nije mogao izbeći ili otkloniti i koje bi, da su postojale u vreme zaključenja ugovora, predstavljale opravdan razlog da ne zaključi ugovor, kao i u slučaju ako je putnik obezbedio odgovarajuću zamenu ili je zamenu našao sam organizator;
2)    prava i obaveze putnika, a naročito prava putnika za slučaj otkaza putovanja;
3)    uslove za izmenu ugovorene cene putovanja;
4)    vrstu finansijske garancije, prava putnika i način aktiviranja tih garancija;
5)    postupak, rokove i obaveze organizatora putovanja u vezi sa reklamacijom putnika zbog neizvršenja ili nepotpunog izvršenja usluga obuhvaćenih programom putovanja."
Èlan 23.
U članu 65. dodaje se stav 2. koji glasi:
"Agencija posrednik može da nudi i prodaje aranžman organizatora putovanja sa kojim ima zaključen posrednički ugovor o putovanju."
Èlan 24.
U članu 70. stav 1. posle reči "turističkog vodiča" dodaju se reči: "i lokalnog turističkog vodiča", a posle reči: "stav1." dodaju se reči: "i člana 73. stav 2."
Èlan 25.
U članu 82. stav 2. reč: "preduzeća" zamenjuje se rečima: "privredna društva", a reči: "registrovani za obavljanje ove delatnosti" brišu se.
Èlan 26.
Èlan 85. stav 1. menja se i glasi:
"Ugostiteljsku delatnost mogu da obavljaju privredna društva, preduzeća i preduzetnici, kao pretežnu ili kao drugu delatnost u skladu sa osnivačkim aktom ili statutom, a druga pravna lica samo ukoliko su upisana u odgovarajući registar za obavljanje ugostiteljske delatnosti (u daljem tekstu: ugostitelj)."
Èlan 27.
Èlan 86. menja se i glasi:
"Privredni subjekti koji imaju odmarališta i druge objekte za pružanje usluga smeštaja i ishrane zaposlenima kao i zdravstvene ustanove koje obavljaju delatnost specijalizovane rehabilitacije, mogu obavljati ugostiteljsku delatnost na način propisan ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega."
Èlan 28.
U članu 89. stav 1.tačka 5) posle reči: "objekata" dodaju se reči: "koja mu je odreðena aktom ministra".
Tačka 8) briše se.
Dosadašnja tačka 9) postaje tačka 8).
Dosadašnja tačka 10) koja postaje tačka 9) menja se i glasi:
"9) u ugostiteljskom objektu za smeštaj uredno i ažurno vodi eviidenciju gostiju, koja sadrži sledeće podatke: ime i prezime korisnika smeštaja, prebivalište-adresu stanovanja, broj lične karte ili pasoša ili drugog odgovarajućeg dokumenta za maloletna lica, državljanstvo, datum roðenja, datum početka korišćenja smeštaja, datum završetka korišćenja smeštaja i broj sobe;"
Dosadašnja tačka 11) postaje tačka 10).
Èlan 29.
U članu 90. posle reči: "zdravstvene uslove" dodaju se reči: "i uslove zaštite životne sredine".
Èlan 30.
U članu 92. stav 2. posle reči: "vozila" zapeta i reči: "plovni i plutajući objekti" brišu se.
Èlan 31.
U članu 94. stav 2. briše se.
Èlan 32.
U članu 97. stav 2. reči: "ugostiteljskog usmerenja" brišu se.
U stavu 3. reči: "ugostiteljskog usmerenja" brišu se.
Èlan 33.
U članu 98. stav 1. reči: "pet godina" zamenjuju se rečima: "tri godine".
Èlan 34.
U članu 105. stav 1. reči: "privrednog subjekta registrovanog za obavljanje ugostiteljske delatnosti" zamenjuju se rečima: "ugostitelja".
Stav 2. briše se.
Dosadašnji stav 3. postaje stav 2.
Èlan 35.
Èlan 110. menja se i glasi:
"Nautičku delatnost može obavljati privredno društvo, drugo pravno lice odnosno preduzetnik u objektima koji ispunjavaju propisane minimalne tehničke uslove za obavljanje nautičke delatnosti (u daljem tekstu: objekti nautičkog turizma)."
Èlan 36.
U članu 117. stav 3. posle reči: "turističke naknade," dodaju se reči: "ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine u delu kojim se ureðuje zaštita životne sredine".
Èlan 37.
U članu 119. stav 1. tačka 5) reči: "člana 38. stav 2." brišu se.
U stavu 2. tačka 2) posle reči: "putovanja" dodaju se reči: "privrednom društvu, odnosno".
U tački 9) reči: "stav 2." zamenjuju se rečima: "stav 3."
Stav 3. menja se i glasi:
"Inspektor će rešenjem utvrditi privremenu zabranu obavljanja delatnosti do ispunjenja zakonom propisanih uslova."
U stavu 5. reči: "iz stava 4." zamenjuju se rečima: "iz stava 3."
Èlan 38.
U članu 121. stav 1. reč: "preduzeće" zamenjuje se rečima: "privredno društvo".
Posle tačke 1) dodaje se tačka 1a) koja glasi:
"1a) ako nudi i prodaje aranžman organizatora putovanja bez zaključenog posredničkog ugovora o putovanju (član 65. stav 2.)".
U stavu 3. posle reči: "tač." dodaju se reči: "1a),".
Èlan 39.
U članu 122. stav 1. reč: "preduzeće" zamenjuje se rečima: "privredno društvo".
U tački 4) reči: "tačka 2." zamenjuju se rečima: "tačka 1."
"Tačka 5) menja se i glasi:
5) nema finasijsku garanciju iz člana 59. st. 1. tačka 4) ovog zakona;".
U tački 7) posle reči: "programa putovanja" dodaju se reči: "(član 63. stav 2.)".
Tačka 9) menja se i glasi:
"9) ne naznači svojstvo posrednika u prodaji aranžmana organizatora putovanja ( član 65.stav 1.);"
U tački 14), u zagradi posle reči: "člana 119." dodaju se reči: "i član 120".
U stavu 2. reč: "preduzeću" zamenjuje se rečima: "privrednom društvu".
U stavu 3. broj: "13)" zamenjuje se brojem: "14) ".
Èlan 40.
U članu 123. stav 1. reč: "preduzeće" zamenjuje se rečima: "privredno društvo".
U stavu 1. tačka 1) briše se.
Dosadašnje tač. 2) do 8) postaju tač.1) do 7).
Tačka 9) briše se.
Dosadašnje tač. 10) i 11) postaju tač. 8) i 9).
U dosadašnjoj tački 12) koja postaje tačka 10) reči: "tačka 9)" menjaju se i glase: "tačka 8)".
U dosadašnjoj tački 13) koja postaje tačka 11) reč: "knjigu" zamenjuje se rečju: "evidenciju", a reči u zagradi: "tačka 10)" menjaju se i glase: "tačka 9)".
Dosadašnje tačke 14) i 15) postaju tačke 12) i 13).
Èlan 41.
U članu 124. tačka 5) menja se i glasi:
" 5) postupa suprotno odredbama člana 106. ovog zakona;"
Posle tačke 5) dodaje se tačka 6) koja glasi:
"6) ne postupi po rešenju turističkog inspektora."
Èlan 42.
U članu 125. stav 1. reč: "preduzeće" zamenjuje se rečima: "privredno društvo".
U stavu 1. tačka 1) u zagradi posle reči: "član 63. stav 5" tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči: "član 65. stav 1."
Tačka 6) menja se i glasi:
"6) Na ulazu u poslovnicu turističke agencije ili ugostiteljski objekat ne istakne raspored radnog vremena i ne pridržava ga se u svom poslovanju (član 54. stav 4. i član 89. tačka 1) ili postupa suprotno odredbama člana 89. tač. 4), 6), 7) i 10)."
Èlan 43.
Vlada će u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona obezbediti prostorne, tehničke, finansijske i drute materijalne uslove za početak rada Agencije.
Èlan 44.
Rešenja o odreðivanju kategorije ugostiteljskih objekata doneta do dana stupanja na snagu ovog zakona, važe do isteka roka odreðenog u tim rešenjima.
Turistički vodiči dužni su da izvrše zamenu legitimacije i oznake turističkog vodiča najkasnije u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Èlan 45.
Privredna društva odnosno preduzeća dužna su da usklade svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona najkasnije u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Èlan 46.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
 

OBRAZLOŽENJE

I USTAVNI OSNOV

Ustavni osnov za donošenje Zakona o dopunama Zakona o turizmu sadržan je u odredbama člana 72. st. 1. tačka 4. i 9. Ustava Republike Srbije kojim je utvrðeno da Republika Srbija ureðuje i obezbeðuje sistem u oblasti tržišta ….. i mere za usmeravanje i podsticanje razvoja.

II RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Problemi koje zakon treba da reši

Srpski turistički proizvodi i pored značajnih turističkih potencijala nisu adekvatno razvijeni niti komercijalizovani na turističkom tržištu. Naime, sa sadašnjih 87 000 smeštajnih kapaciteta u zastarelim objektima, Srbija ne postiže ni približne poslovne rezultate od onih koje ostvaruju konkurentske zemlje. Zbog zatvorenosti tržišta kasnio je proces restrukturiranja i privatizacije, nije bilo značajnih ulaganja iz zemlje i inostranstva, tako da nije došlo do razvoja novih oblika turističke ponude. Važeći Zakon o turizmu stvorio je osnovne pretpostavke za razvoj turizma kroz integralno planiranje, sistem podsticaja razvoja turizma, budžetski fond za razvoj turizma i sistem turističkih organizacija. Meðutim, da bi se podigla konkurentnost i atraktivnost turističkih proizvoda, uzimajući u obzir svetska iskustva, neophodno je u potpunosti razviti razvojne mehanizme uzimajući u obzir iskustva koja su koristile konkurentske zemlje, što treba jednim delom da se obezbedi osnivanjem Agencije za razvoj turizma.
U slučajevima male produktivnosti, kada nema dugoročnih finansijskih izvora, kada javni i privatni sektor nemaju dovoljno snage za razvojni uzlet, vlade zemalja posredstvom specijalizovanih agencija direktno ulaze u pripremu investicionih projekata za tržište ili privremeno i same deluju kao preduzetnici u cilju što bržeg razvoja turizma, o čemu svedoče primeri Grčke, Tunisa, Egipta, Poljske.
Ukoliko se želi brza revitalizacija nasleðene turističke ponude, zaštita i plansko korišćenje turističkih potencijala, potreban je intervencionistički model razvoja i stvaranje profesionalnog i operativnog državnog učesnika u turizmu, ne samo kao inicijatora i partnera javnog sektora već i partnera svim domaćim i meðunarodnim investitorima i fondovima. Agencija za razvoj turizma predstavlja model koji bi mogao rešiti izraziti deficit kompetentnih subjekata na lokalnom nivou. U protivnom, Srbija će u doglednoj budućnosti teško moći da unapredi sopstvenu operativnu efikasnost i konkurentnost u turizmu.
Ciljevi koji sa zakonom postižu
Donošenjem ovog zakona stvaraju se uslovi za osnivanje Agencije za razvoj turizma kako osnovnog mehanizma za postizanje globalne konkurentnosti turističkog proizvoda u Srbiji, obezbeðuju se uslovi za primenu usavršenijeg sistema planiranja razvoja turizma kao i za adekvatno pozicioniranje turističkih regija na tržištu.
Ostalim odredbama ovog zakona obezbeðuje se meðusobna usaglašenost propisa sa odredbama drugih propisa (Zakona o privrednim društvima (''Sl. Glasnik RS'', broj 125/04), Zakona o registraciji privrednih subjekata (''Sl. Glasnik RS'', br. 55/04 i 61/05), Zakona o državnim službenicima (''Sl. Glasnik RS'', broj 79/05, 81/05 i 83/05), Zakona o zdravstvenoj zaštiti (''Sl. Glasnik RS'', broj 107/05), Zakona o zaštiti potrošača (''Sl. Glasnik RS'', broj 79/05) i dr.).
Postupilo se po preporukama Svetske trgovinske organizacije i brisana je odredba iz postojećeg zakona da inostrane turističke agencije mogu realizovati grupna turistička putovanja u Republici Srbiji preko organizatora putovanja kao i preporuke Kancelarije za pridruživanje EU da se važnost rešenja o odreðivanju kategorije ugostiteljskih objekta uskladi sa praksom zemalja EU.
 Takoðe, preciziran je krug lica koja su osloboðena od plaćanja boravišne takse, proširen je krug delatnosti koje se mogu obavljati u poslovici i na delatnosti koje su uobičajene u turističkom prometu, a koje su u funkciji putnika. Agencija posrednik je osloboðena obaveze da ima rukovodioca poslovnice, izvršena je liberazicija kadrovskog uslova za rukovodioca ugostiteljskog objekta s obzirom da na teritoriji pojedinih opština nedostaju kadrovi sa višom stručnom spremom ugostiteljskog usmerenja, izvršeno je preciziranje pojedinih zakonskih odredbi u cilju obezbeðivanja veće zaštite korisnika usluga, kao i usaglašavanje kaznenih odredaba sa materijalnim odredbama zakona.
Razmatranje mogućnosti da se problem reši i bez donošenja zakona
Prilikom izrade Strategije razvoja turizma Republike Srbije, a u cilju analize trenutnog stanja u turizmu naše zemlje, radilo je sedam radionica koje su održane širom Srbije uz 290 učesnika. Obavljeno je 14 razgovora sa predstavnicima za turizam relevantnih institucija, kao i razgovori sa Ministarstvom zdravlja, Ministarstvom kulture, Ministarstvom nauke i zaštite životne sredine i Ministarstvom privrede. Sprovedeno je anketno istraživanje metodom slučajnog uzorka putem strukturiranog upitnika na 760 ispitanika – stranih posetilaca na graničnim prelazima.
Dalji rad na izradi Strategije pokazao je da turistički sektor u Republici Srbiji, a pre svega turističke destinacije, tek treba da stvore konkurentnost za učešće na meðunarodnom tržištu. U tom smislu identifikovana je potreba za uspostavljanjem jake nacionalne poluge u formi državne agencije za razvoj turizma koja bi bila inicijator i partner javnom sektoru, domaćim i inostranim investitorima i imala presudni uticaj na rast konkurentnosti srpskog turističkog proizvoda.
Kako se javne agencije mogu formirati samo zakonom, bez izmene zakona nije moguće stvoriti zakonski osnov za formiranje ove razvojne institucije.Takoðe ni ostali navedeni problemi i ciljevi nisu mogli biti rešeni bez izmene i dopune postojećeg zakona.
Zašto je donošenje zakona najbolji način za rešavanje problema
Donošenjem akta stvara se pravni okvir za uspešno i efikasno upravljanje razvojem turizma. Takoðe bez izmene i dopune postojećeg zakona nije moguće obezbediti usaglašenost zakona sa odredbama drugih propisa, preporukama Svetske trgovinske organizacije i Kancelarije za pridruživanje EU, kao i preciznije definisanje odredaba koje se tiču obezbeðivanja veće zaštite korisnika turističkih usluga.
Razmatrane mogućnosti da se problem reši i bez donošenja zakona
Prilikom izrade Strategije razvoja turizma Republike Srbije razmatrane su mogućnosti za formiranje razvojne organizacije bez izmene zakona. Meðutim, zbog specifičnosti razvoja turizma u Srbiji i potrebe da dinamika razvoja bude znatno brža nego u konkurentskim zemljama, a na osnovu iskustva turistički razvijenih zemalja neophodno je stvoriti zakonski osnov za formiranje razvojne institucije.
Zašto je donošenje zakona najbolji način za rešavanje problema
Donošenjem akta stvara se pravni okvir za uspešno i efikasno upravljanje razvojem turizma.

III ANALIZA EFEKATA

Na koga i kako će najverovatnije uticati predložena rešenja
Važeći Zakon o turizmu stvorio je normativno-pravni okvir za formiranje integralnog turističkog proizvoda i unapreðenje turizma kao delatnosti od značaja za ekonomiju zemlje. Meðutim, u dosadašnjoj primeni ovog zakona pokazalo se da je za ostvarenje željenih efekata, brze revitalizacije nasleðene turističke ponude, zaštite i planskog korišćenje turističkih potencijala potrebno stvoriti odgovarajuće institucionalne mehanizme koji bi bili adekvatna podrška razvoju.
U tom smislu predložena su rešenja koja se odnose na javni sektor, ali i na privredne subjekte koji obavljaju delatnosti i pružaju usluge iz oblasti turizma. Predložena rešenja imaće pozitivan uticaj i na korisnike turističkih usluga, kroz obezbeðivanje njihove efikasnije zaštite.
Nova rešenja iz zakona pozitivno će uticati na pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju.
Troškovi koje će primena zakona izazvati graðanima i privredi
U pogledu finansijske garancije koja je uslov za dobijanje licence, postojeći zakon pravi razliku izmeðu organizatora putovanja u zemlji i inostranstvu koji mora imati obezbeðena sredstva u iznosu od 30.000 evra, i organizatora putovanja u zemlji koji mora imati obezbeðena sredstva u iznosu od 5.000 evra. Obaveza finansijaske garancije u zakonu je alternativno data i može biti u vidu polise osiguranja na iznos od 30.000, odnosno 5.000 evra, ili bankarske garancije ili garantnog pologa na ove iznose.
U smislu rešenja iz postojećeg zakona, troškovi dobijanja godišnje polise osiguranja na iznos od 30.000 evra do sada su iznosili u proseku 200 evra, a na iznos od 5.000 evra oko 150 evra u dinarskoj protivrednosti.
Preciziranjem postojećih rešenja ( član 19.ovog zakona), koja se odnose na finansijsku garanciju poskupeće polise osiguranja za organizatore putovanja, koje predstavljaju i najčešći vid finansijske garancije.
Procenjuje se da bi ovi troškovi iznosili godišnje od 2.000 – 3.000 evra (za organizatora putovanja u zemlji i inostranstvu ) odnosno od 1500 – 2000 evra (za organizatora putovanja u zemlji ).
Pozitivni efekti koji opravdavaju ove troškove
Finansijskom garancijom obezbeðuje se povraćaj razlike izmeðu ugovorene cene putovanja i cene putovanja snižene srazmerno neizvršenju ili nepotpunom izvršenju usluga obuhvaćenih programom putovanja i povratak, nužni smeštaj i ishrana putnika u slučaju stečaja ili privremene nelikvidnosti organizatora putovanja.
U skadu sa Direktivom Saveta EEZ o organizovanom putovanju, odmoru i kružnom putovanju, predloženim rešenjem stvaraju se pretpostavke za podizanje nivoa kvaliteta usluga organizatora putovanja i obezbeðivanje efikasne i veće zaštite korisnika putnika – korisnika turističkih usluga.
Da li zakon stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju
Usvajanjem novog razvojnog koncepta stvoriće se ambijent za nova ulaganja u turizmu. Srbija danas ima samo komparativne prednosti u turizmu jer poseduje raznovrsnu strukturu potencijala, nalazi se u blizini tradicionalnih i novih turističkih tržišta, ima dugu istoriju i opštu prepoznatljivost, očuvane prirodne resurse, srazmerno dobre komunikacije i ljudski potencijal.Razvojem integralnog planiranja, formiranjem Agencije za razvoj turizma, obezbeðenjem sistema podsticaja i finansijske podrške projektima za razvoj turizma kao i podizanje nivoa kvaliteta i standarda u turističkim delatnostima stvoriće se povoljan ambijent za intenzivan turistički razvoj.
Poseban značaj imaće formiranje Agencije za razvoj turizma koja će organizacijom i inicirenjem razvojnih projekata, posebno u oblasti infrastrukture, pozitivno uticati na pojavu novih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju.
Predloženim rešenjima iz člana 19. pooštravaju se uslovi u pogledu obaveze agencije za izvršavanje programa putovanja čime će se stimulisati tržišna konkurencija sa stanovišta kvaliteta pruženih usluga i zaštite potrošača.
Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove o zakonu
Prilikom izrade Nacrta zakona aktivno su bila uključena dva postojeća udruženja turističkih agencija (JUTA i ATAS), Udruženje hotelijera i restauratera Srbije (HORES), Privredna komora Srbije (Udruženje za bankarstvo i osiguranje), kao i resorna ministarstva.
Koje će mere tokom primene zakona biti preduzete da bi se ostvarili razlozi donošenja zakona
U skladu sa novim rešenjima izvršiće se izmena postojećih podzakonskih akata i to: Pravilnika o bližim uslovima i postupku za izdavanje i oduzimanje licence za obavljanje poslova organizovanja turističkih putovanja i Pravilnika o minimalnim uslovima i kategorizaciji ugostiteljskih objekata.

IV FINANSIJSKA SREDSTVA ZA SPROVOÐENJE ZAKONA

Primenom ovog Zakona proističu finansijske obaveze za Vladu radi obrazovanja i obavljanja delatnosti Agencije za razvoj turizma i potrebno je da se obezbede sredstva u Budžetu Republike Srbije za 2006. godinu u iznosu od ukupno 50 miliona dinara.

V OBRAZLOŽENJE PREDLOŽENIH REŠENJA

Èlanom 1. zakona izvršeno je terminološko i suštinsko usaglašavanje sa odredbama Zakona o privrednim društvima. Privredna društva, druga pravna lica i preduzetnici svojstvo pravnog subjekta stiču upisom u odgovarajući registar, te je nepotrebno tu činjenicu naglašavati u zakonu.
Èlanom 2. zakona precizirano je da se Strategija razvoja turizma Republike Srbije realizuje putem programa razvoja turizma turističkih regija, kao i Strategije promocije turizma.
Stavom 2. izvršeno je usklaðivanje sa odredbama člana 1. stav 2. Zakona o lokalnoj samoupravi (''Sl. Glasnik RS'', br. 9/02, 33/04, 135/04), kojim je propisano da se lokalna samouprava ostvaruje u opštini, gradu i gradu Beogradu )u daljem tekstu: lokalna samouprava).
Èlanom 3. zakona vezan je za član 2. i član 6. Predloga zakona. Njime se precizira da Vlada donosi Strategiju promocije turizma na predlog ministarstva, a programe razvoja turističkih regija donosi Agencija za razvoj turizma koja se osniva ovim zakonom.
Èlanom 4. zakona obrazuje se Agencija za razvoj turizma kao javna agencija za obavaljanje razvojnih i stručnih poslova u turizmu i ostvarivanje ciljeva utvrðenih Strategijom razvoja turizma Republike Srbije.
Èlanom 5. zakona delimično su izmenjeni kriterijumi za proglašenje turističke regije, što predstavlja usaglašavanje sa opšteprihvaćenim standardima u zemljama Evropske unije.
Kako turistička regija predstavlja razvojnu kategoriju, a uvažavajući primedbe Ministarstva privrede kriterijum koji se odnosi na broj ostvarenih noćenja, brisan je.
Èlanom 6. izvršeno je usaglašavanje teksta zakona u skladu sa poslovima Agencije. Takoðe je izvršeno usklaðivanje sa odredbama člana 1. stav 2. Zakona o lokalnoj samoupravi (''Sl. Glasnik RS'', br. 9/02, 33/04, 135/04), kojim je propisano da se lokalna samouprava ostvaruje u opštini, gradu i gradu Beogradu (u daljem tekstu: lokalna samouprava).
Èlanom 7. izvršeno je usaglašavanje teksta zakona u skladu sa poslovima Agencije.
Èlanom 8. zakona izvršeno je brisanje člana 16. stav 3. Zakona o turizmu. Odnos korisnika podsticajnih sredstava (bespovratnih i kreditnih) i ministarstva regulisan je Uredbom o utvrðivanju kriterijuma, bližih uslova i namene korišćenja sredstava za subvencije u turizmu u 2006. godini («Službeni glasnik RS», broj 27/06), po kojoj kod dodele kreditnih sredstava korisnik zaključuje ugovor sa Fondom za razvoj Republike Srbije.
Èlanom 9. zakona brisan je član 18. stav 3. Zakona o turizmu u cilju usaglašavanje sa odredbama Zakona o državnim službenicima. Naime, članom 190. stav 2. tačka 1) Zakona o državnim službenicima prestala je da važi odredba člana 23. Zakona o javnim službama (''Sl. Glasnik RS'', broj 42/91 i 71/94), koja u pogledu prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih u ustanovi, upućuje na primenu propisa o zaposlenima u državnim organima. Pojam državnih službenika i njihov poslodavac propisan je odredbama člana 2. i 3. Zakona o državnim službenicima, a propisi koji se primenjuju u organima autonomne pokrajine i lokalne samouprave ureðeni su članom 189. Zakona o državnim službenicima.
Èlanom 10. zakona, u cilju efikasnijeg rada, smanjen je broj članova upravnog odbora od 11 na 7. Takoðe je izvršeno terminološko usaglašavanje sa odredbama Zakona o privrednim društvima.
Èlanom 11. zakona brisanjem reči ''neprofitna'', ostavlja se osnivaču da sam odluči o načinu finansiranja rada organizacije za operativne, marketinške i promotivne poslove. Izvršeno je i terminološko usaglašavanje sa odredbama Zakona o privrednim društvima.
Èlan 12. S obzirom na različita tumačenja u praksi i probleme inspekcijskih organa u postupku kontrole i primene postojećeg člana 37. stav 1. tačka 3. postojećeg zakona, Nacrtom zakona precizira se krug lica koja su osloboðena plaćanja boravišne takse.
Zdravstvene ustanove (specijane bolnice i zavodi) koji u obavljanju zdravstvene delatnosti koriste prirodni faktor lečenja, prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti (''Sl. glasnik RS'' broj 107/2005), mogu pružati i usluge iz turizma, u skladu sa propisima koji ureðuju oblast turizma. Na teritoriji Republike Srbije u ovim objektima ima oko 8000 ležaja, od kojih oko 5000 su bolničke postelje koje su opredeljene Uredbom o planu mreže zdravstvenih ustanova. Jedan broj lica upućuje se na lečenje preko Fonda zdravstvene zaštite i ova lica ne plaćaju troškove boravka.Ministarstvo finansija i Ministarstvo zdravlja, kao i pojedine jedinice lokalne samouprave imaju različito mišljenje o oko naplate boravišne takse licima koja borave u banjskim i klimatskim mestima, a plaćauju troškove boravka u ovim ustanovama. Kako boravišna taksa predstavlja izvorni prihod jedinice lokalne samouprave zadržano je rešenje da su plaćanja boravišne takse osloboðena lica koja su upućena na lečenje od strane nadležne lekarske komisije, ali je dato ovlašćenje jedinici lokalne samouprave da svojom odlukom proširi krug lica.
Èlan 13. zakona: kako fizičko lice u smislu odredbe člana 105. stav 1. Zakona o turizmu može izdavati sopstvene smeštajne kapacitete samo preko lokalne turističke organizacije, turističke agencije ili ugostitelja koji i vrše naplatu pruženih usluga, u obavezu naplate boravišne takse uključuju se i navedeni privredni subjekti koji posreduju u uslugama smeštaja.
Predlaže se brisanje stava 2. člana 38, jer istovremena naplata od strane davaoca smeštaja i istovremeno iskazivanje u računu ne mogu da se ispune u slučaju kada korisnik usluga smeštaja uplati turističko putovanje u agenciji, jer u tom slučaju uslugu smeštaja ne naplaćuje davalac smeštaja.
U članu 14. zakona izvršeno je usaglašavanje sa odredbama Zakona o privrednim društvima, kao i pojašnjavanje obaveznika plaćanja turističke naknade.
U članu 15. zakona izvršeno je usaglašavanje sa odredbama Zakona o privrednim društvima, s obzirom da privredno društvo može obavljati sve zakonom dozvoljene delatnosti.
Èlanom 16. zakona se proširuje krug delatnosti koje se mogu obavljati u poslovici i na delatnosti koje su uobičajene u turističkom prometu koje su u funkciji putnika, odnosno korisnika usluga turističke agencije. Izvršeno je usaglašavanje sa odredbama Zakona o privrednim društvima, s obzirom da privredno društvo može obavljati sve zakonom dozvoljene delatnosti.
U članu 17. zakona precizira se postojeća odredba, čime se agencija posrednik oslobaða od obaveze da ima rukovodioca poslovnice.
Èlanom 18. zakona vrši se terminološko usaglašavanje člana 56. Zakona o turizmu sa odredbama Zakona o privrednim društvima i briše se stav 5. istog člana na osnovu preporuka Svetske trgovinske organizacije i Kancelarije za pridruživanje EU.
U članu 19. zakona vrši se usaglašavanje člana 59. Zakona o turizmu sa odredbama Zakona o privrednim društvima. U stavu 1. tačka 1) navedenog člana se briše, čime je izvršeno usaglašavanje sa Zakonom o registraciji privrednih subjekta kojim je propisano da se u registar privrednih subjekata upisuje jedna – pretežna delatnost privrednog subjekta, kao i sa Zakonom o privrednim društvima kojim je propisano da privredna društva mogu obavljati sve zakonom dozvoljene delatnosti. U tački 5) podtačka (1) se briše, jer je zaštita putnika obezbeðena rešenjima iz podtačke (2)-(4). Izmenom stava 2. pojašnjava se smisao sada važeće odredbe zakona.
U članu 20. zakona vrši se terminološko usaglašavanje člana 60. Zakona o turizmu sa odredbama Zakona o privrednim društvima.
U članu 21. zakona vrši se terminološko usaglašavanje sa odredbama Zakona o privrednim društvima.
Èlan 22. u postupku izdavanja licenci organizatorima turističkih putovanja, uočeno je da opšti uslovi putovanja ne sadrže sve potrebne elemente kojima bi se putnik obavestio o svojim pravima o obavezama, ali i putnička agencija zaštitila svoja prava. Stoga se predlaže pojašnjavanje postojeće odredbe zakona.
U članu 23. izvršena je dopuna odredaba zakona koje se odnose na obaveze agencije posrednika. Turistička inspekcija u postupku nadzora uočila je da neke agencije posrednici postupaju u skladu sa članom 65. postojećeg zakona, ali prodaju aranžmane organizatora putovanja bez znanja i zaključenog ugovora sa organizatorom putovanja. Da bi se zaštitili putnici kao i stvorile zakonske predpostavke za preduzimanje upravnih i kaznenih mera, predlaže se dopuna ovog člana zakona.
U članu 24. vrši se pojašnjavanje postojećih odredaba zakona.
U članu 25. zakona vrši se terminološko usaglašavanje sa Zakonom o privrednim društvima, usaglašavanje sa Zakonom o registraciji privrednih subjekta kojim je propisano da se u registar privrednih subjekata upisuje jedna – pretežna delatnost privrednog subjekta i sa Zakonom o privrednim društvima kojim je propisano da privredna društva mogu obavljati sve zakonom dozvoljene delatnosti
U članu 26. zakona vrši se terminološko usaglašavanje sa Zakonom o privrednim društvima, kao i usaglašavanje sa Zakonom o registraciji privrednih subjekta kojim je propisano da se u registar privrednih subjekata upisuje jedna – pretežna delatnost privrednog subjekta i sa Zakonom o privrednim društvima kojim je propisano da privredna društva mogu obavljati sve zakonom dozvoljene delatnosti.
U članu 27. Preciziraju se postojeća rešenja vezana pružanje usluga ishrane i smeštaja i trećim licima u odmaralištima kao i zdravstvenim ustanovama koje pretežno koriste prirodno-lekoviti faktor.
U članu 28. tačka 5) zakona, radi pojašnjavanja teksta i usklaðivanja sa kaznenom odredbom, predlaže se dopuna ove odredbe.Takoðe briše se odredba člana 89. stav 1. tačka 8) Zakona o turizmu s obzirom da je obaveza izdavanja računa, kao i sankcija za njegovo ne izdavanje, ureðena i sankcionisana propisima iz oblasti finasija i Zakonom o zaštiti potrošača, a obaveza iskazivanja boravišne takse članom 39. Zakona o turizmu. U tački 10) propisuju se podaci koji se evidentiraju za sve goste, čime se olakšava postupak inspekcijskog nadzora, naročito kod naplate boravišne takse. Ovo s obzirom da su evidencije o boravištu graðana koje koriste usluge smeštaja kod ugostitelja ureðene propisima iz 1984. godine, koji su još uvek na snazi (Pravilnik o obrascima i načinu voðenja evidencije o prebivalištu i boravištu graðana (''Sl. Glasnik SRS'', br. 21/84 i 7/90), a koji predviðaju odvojene evidencije za domaće i strane turiste.
U članu 29. uvažena je inicijativa Ministarstva nauke.
U članu 30. zakona plovni i plutajući objekti se tretiraju kao ugostiteljski objekti, s obzirom da se na plovnim i plutajućim objektima obavlja ugostiteljska delatnost uz prisutnu tendenciju njihovog uvećanja i obogaćivanja ugostiteljske ponude.
U članu 31. zakona stav 2. se briše. Brisanje ove odredbe predlaže se jer njena primana u praksi dovodi do zloupotrebe opštinskih odluka o radnom vremenu ugostiteljskih objekata.
U članu 32. zakona izvršena je liberazicija kadrovskog uslova za rukovodioca ugostiteljskog objekta, tako što je brisan uslov da rukovodilac bude lice sa višom stručnom spremom ugostiteljskog usmerenja, kako na teritoriji pojedinih opština nedostaju takvi kadrovi.
U članu 33. zakona važnost rešenja o odreðivanju kategorije ugostiteljskog objekta sa pet godina smanjuje se na tri godine, čime se usaglašavaju rešenja sa praksom zemalja EU.
U članu 34. zakona vrši se usaglašavanje sa Zakonom o registraciji privrednih subjekta kojim je propisano da se u registar privrednih subjekata upisuje jedna – pretežna delatnost privrednog subjekta i sa Zakonom o privrednim društvima kojim je propisano da privredna društva mogu obavljati sve zakonom dozvoljene delatnosti. Brisana je odredba kojom je fizičko lice bilo obavezano da dostavlja nadležnom organu jedinice lokalne samouprave ugovor sa lokalnom turističkom organizacijom ili agencijom o izdavanju kuća, apartmana i soba, s obzirom da je izmenom člana 89. obezbeðena evidencija gostiju.
U članu 35. zakona vrši se terminološko usaglašavanje sa Zakonom o privrednim društvima kao i usaglašavanje sa Zakonom o registraciji privrednih subjekta kojim je propisano da se u registar privrednih subjekata upisuje jedna – pretežna delatnost privrednog subjekta i sa Zakonom o privrednim društvima kojim je propisano da privredna društva mogu obavljati sve zakonom dozvoljene delatnosti.
U članu 36. zakona uvažena je inicijativa Ministarstva nauke.
U članu 37. zakona vrši se terminološko usaglašavanje sa Zakonom o privrednim društvima, brisan je stav kojim je bilo propisano da će inspektor rešenjem utvrditi vreme trajanja privremene zabrane i rok za otklanjanje nedostataka s obzirom da u rešenju o privremenoj zabrani nije uvek moguće utvrditi vreme trajanja zabrane i rok za otklanjanje nedostataka jer taj rok u nekim slučajevima ne zavisi samo od lica na koje se zabrana odnosi (upis u odgovarajući registar, pribavljanje licence, obezbeðivanje potrebnih kadrova). U stavu 5. predloženim rešenjem izvršeno je usaglašavanje sa postojećim tekstom Zakona o turizmu.
U članu 38. zakona vrši se terminološko usaglašavanje sa Zakonom o privrednim društvima, kao i usaglašavanje kaznenih odredaba za materijalnim odredbama Zakona o turizmu.
U članu 39. zakona vrši se terminološko usaglašavanje sa Zakonom o privrednim društvima i usaglašavanje kaznenih odredaba za materijalnim odredbama Zakona o turizmu.
U članu 40. zakona vrši se terminološko usaglašavanje sa Zakonom o privrednim društvima. U članu 123. u stavu 1. brisane su tačke 1) i 9) s obzirom na brisanje stava 2. člana 38. i izmenu člana 86. Zakona o turizmu.
U članu 41. zakona izvršena je izmena u skladu sa izvršenom izmenom u članu 27. ovog zakona, a kaznenim odredbama obuhvataćena su i fizička lica kojima je doneto rešenje o privremenoj zabrani rada.
U članu 42. zakona vrši se terminološko usaglašavanje sa Zakonom o privrednim društvima i usaglašavanje kaznenih odredaba sa materijalnim odredbama Zakona o turizmu.
U članu 43. zakona dodaje se novi član kojim se stvara obaveza za Vladu da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu zakona obezbediti prostorne, tehničke, finansijske i druge materijalne uslove za početak rada Agencije.
U članu 44. zakona propisan je rok u kome su privredna društva odnosno preduzeća dužna da usklade svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona. Kako je rok važenja rešenja o odreðivanju kategorije ugostiteljskog objekta promenjen od pet na tri godine, propisano je da postojeća rešenja važe za period za koji su doneta.
U članu 45. zakona propisano je stupanje na snagu zakona u roku od 8 dana od dana objavljivanja.

Licenca samo gazdi