Iz gustog oblaka koji se pojavio na nebu izletela su tri meteora. Seljani su se uplašili, a Sokobanja se proslavila. Neki su pomislili da ih Turci napadaju, dok su drugi verovali da je uspavani vulkan eruptirao.
Fascinantna je istorija prvog zabeleženog meteora koji je sleteo u Srbiju. Radnja je smeštena u 1877. godini, kada se krajem septembra nekoliko vatrenih svemirskih stena obrušilo na naselja oko Sokobanje. Seljani su kamenje u džaku isporuÄili Radivoju MilojkovicĢu, ministru unutrašnjih poslova Kneževine Srbije, ali je on odbio da ih pogleda i umesto toga ga je prosledio Srednjoj školi na pregled.
U ovom trenutku na scenu dolaze Josif PanÄiÄ i njegovi saradnici Simon LozaniÄ i Ljuba KleriÄ. Zajedno putuju na lokaciju u Sokobanju, gde su ih meštani obližnjih sela informisali uz mnoštvo svedoÄenja i izjavili da se „pucnjava“ Äula posle tri ogromne eksplozije.
U vreme pada meteorita, meštani sela nisu bili svesni njegovog znaÄaja. Neki su verovali da ih Turci napadaju, dok su drugi verovali da je uspavani vulkan eruptirao. Samo najhrabriji su iz daljine posmatrali rupe u zemlji; oni koji su se zatekli u blizini kamenja nisu smeli da priÄu. Oni iskusniji su verovali da to tamno kamenje ne predstavlja dobro, a nekolicina je tvrdila da su njihove životinje od straha bežale na sve strane. S druge strane, „srdaÄna baba sa Device“ izjavila je da je „vrucĢe kamenje odliÄno za srpski narod“ u komentaru koji je zabeležio PanÄiÄ.
NajvecĢi meteorit, težak 38 kilograma, pao je 4-5 kilometara severno od Sokobanje u polje Äoke ŽivkoviÄa, ispod šume Radine. Pošto je Äoka tri puta preorao podruÄje, PanÄiÄ i njegove kolege nisu mogli da izmere dubinu i širinu kratera.
Meteoriti su preneti u Beograd, teški ukupno 49 kilograma, a Josif PanÄiÄ je pripremio analizu na 30 stranica koja je objavljena u Glasniku srpskog uÄenog društva 1880. godine pod naslovom "Soko-banja, prvi meteorit u Srbiji".
