Zoran Vujanović iz Sokobanje, vlasnik diližanse putuje gradovima Srbije u neobičnoj pokretnoj radnji kupljenoj u Americi. On prodaje slanu
zanimaciju – kokice, licitarska srca i ostale grickalice. Nedavno je
boravio na novosadskom sajmu poljoprivrede gde je privako veliku pažnju
svojom kočijom za kokice.
Prava američka diližansa za pripremanje i prodaju kokica, natpisi na engleskom jeziku i vlasnik Zoran Vujanović u Novom Sadu, na Sajmu poljoprivrede.
– Diližansa je napravljena su u Èikagu 1906. godine – potvrdio je novinarima Politike kokičar Zoran Vujanović. – Èarls Kretors je 1885. godine napravio mašinu za prečenje ukusnih kokica koje mnogi vole i danas. Aparat sam nosio sa vašara na vašar, sve dok mi prijatelj nije predložio da napravi kočiju, da bih mogao da radim stalno, a ne samo kada je lepo vreme. Kupili su amišku kočiju koja je prepoznatljiva po točkovima i preuredili. Sa tom amiškom „kočijom za kokice” Èarls Kretors je učestvovao na Èikaškom sajmu izuma 1895. godine. Zahvaljujući parnoj mašini izgledala ja kao da sama pravi kokice. Nakon uspeha na Èikaškom Sajmu, Èarls je otvorio fabriku za proizvodnju kočija i mašinu za proizvodnju kokica…
Zoran je Kretorsovu kočiju kupio na aukciji preko Interneta, pomoću prijatelja Stevana Živanovića, koji živi u Americi. Koštala je, kaže, kao dvosoban stan. Brodom, preko okeana, kočija je stigla pravo u Soko banju .
– Koliko mi je poznato, u Evropi postoje tri autentične kočije, i to u Švajcarskoj i Belgiji i Sokobanji – objašnjava Zoran, vlasnik kočije serijskog broja – 3706.
– Poslednji put je doterana je 1974. godine, tako da uopšte nije ličila na sadašnju kočiju. Šest meseci sam sa prijateljem sreðivao deo po deo, pažljivo vodeći računa da sve bude autentično. Kada su videli fotografije mojih kočija danas, vlasnici „Kretorsa” bili su prosto iznenaðeni, pitajući znatiželjno u kojoj je radionici raðena restauracija.
Na pitanje od kada se bavi pečenjem kokica, Zoran izjavljuje:
– Prvi aparat za kokice, i to „Kretorsov”, kupio sam pre 15 godina, odnosno 1994. godine. Počeo sam da prodajem kokice na ulici. dok sam listao literaturu i tako došao do članka o Muzeju kokica u Ohaju. Interesantno je da su kod nas popularne slane kokice, kao što su popularne i u Sjedninjenim američkim državama, dok na primer Evropljani vole da ih jedu slatke.
– Kokice su hranljive s obzirom na to da 100 grama kokica imaju oko 400 kalorija, fosfora, ulja iz klice zrna kukuruza i dosta skroba. Kokice takoðe vole stariji ljudi koji imaju probleme sa stomačnom kiselinom – objašnjava Zoran dodajući da se i kukuruz kokičar kod nas uvozi iz Južne Amerike odnsono – Argentine.
– Natpis „Kretorsova kočija za kokice i kikiriki” objašnjava da je diližansa nekoć služila za pečeni kikirikija i kokica. Danas nažalost kikiriki više nije tako popularan kao što je bio, pa se sada na mestu kikirikija nalaze svilene bombone iz porodične zanatske radnje SZR JANOVIC iz Sombora.
Kočiju je Zoran u Novi Sad dovezao iz SokoBanje . Tokom leta ona je parkirana u centru grada na mermernoj promenadi. Meðutim Beograðani je neće videti jer im je cena parkiranja u glavnoj beogradskoj ulici preskupa, objašnjava Vujanović.
