IV sednica Odbora udruženja za turizam i ugopstiteljstvo

1. Izbor Predsednika Udruženja
2. Projekti Regionalne privredne komore (realizovani, u toku, potencijalni)
3. Projekti i fondovi, Nenad Damnjanović, Regionalni centar za razvoj MSP i preduzetništva "Timok", Zaječar

Zbog promena u vlasničkoj strukturi kladovskog
Turističkog preduzeća "Ðerdap turs" i promena na čelu ove firme,
doskorašnji direktor Bogoljub Popović je podneo ostavku na mesto
predsednika Odbora za turizam i ugpostiteljstvo RPK Zaječar. Odbor je
jednoglasno prihvatio njegov predlog i za novog predsednika izabrao
Željka Bolbotinovića, direktora i sina vlasnika kladovskog privatnog
preduzeća "Tekijanka" i "Ðerdap turs".

 

 
 Tri
osnovna stuba privrednog razvoja Timočke krajine bili su i ostali
bakarni kompleks, energetika sa dve dunavske elektrane i rudnicima
uglja i agrarni kompleks. Sve češće, i u svim opštinama u oba okruga
najperspektivnijim se smatra turizam sa ugostiteljstvom. Sa pravom jer
postoje mnoge prednosti i potencijali od prirodnih i kulturno
istorijskih mesta do blizine granice sa Bugarskom i Rumunijom kao
zemljama članicama Evropske unije. Turističko-ugostiteljska priča priča
je u marketinškom smislu znatno unapreðena, ali je izostao menadžment –
upravljanje timočkim turističkim destinacijama.

 Situacija je
nešto bolja u Sokobanji, koja je svakako lider turizma ne samo u ovom
delu zemlje, a ostalo se svodi na pojedinačne pokušaje bez želje za
regionalnom ponudom. Pomak je ipak napravljen kroz projekte koje su
sproveli Regionalna privredna komora Zaječar, Regionalni centar za
razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva "Timok", i RARIS
koji je već sačinio jednodnevne, dvodnevne i trodnevne turističke ture
kroz Timočku krajinu, ali i jedinstvenu meðugraničnu ponudu sa
bugarskim pograničnim opštinama. Komora je partner u osnivanju i
projektima obe organizacije, a u svom radu će ubuduće veći značaj dati
organizovanju svojih članica, turističkih i ugostiteljskih
organizacija, rečeno je na sastanku Odbora za turizam i ugostiteljstvo
Regionalne privredne komore Zaječar.

 Da bi turizam od šanse
stvarno postao nosilac razvoja u opštinama i regionu mora se raditi na
edukaciji kadrova kako bi stalno bili upoznati sa savremenim rešenjima
i trendovima, imati pripremljene projekte sa kojima se može aplicirati
za domaća i inostrana podsticajna sredsrva, ali i shvatiti da samo
jedinstvena regionalna ponuda ovaj kraj čini konkurentnim. Komora je
zainteresovana da bude servis za razvoj ideja svojih članova,
privrednika ali i pokrene inicijativu da se brojni dogaðaji, sajmovi,
manifestacije i sl. ubuduće organizuju zajednički. Time će se podići
njihov kvalitet uz značajno smanjenje troškova.

 Zbog toga je
komora samostalno, ili sa drugim organizacijama bila partner u nizu
projekata koji su se ticali turističke ponude Istočne Srbije i
prekogranične saradnje. To je rezultovalo izradom nekoliko različtitih
digitalnih baza podataka i internet prezentacija i portala, kao i
izdavanjem promotivnih materijala o turističkoj ponudi. Ipak, uočljivo
je da, na primer, pored turističkih destinacija nisu ponuðene i
ugostiteljske usluge, od smeštaja do ishrane. Neki od projekata su već
završeni a neki su u toku, a meðu njima je i "Identifikacija objekata
narodnog graditeljstva u Timočkoj Krajini" kojim treba da se stvori
osnova da se investitorima u zemlji i inostranstvu ponudi mogućnost da
ulože u etno i ruralni turizam.

 Za realizaciju projekata u
oblasti turizma i ugotiteljstva, bili oni mali ili veliki treba dosta
sredstava, od para za pravljenje i realizaciju projekata do
inesticionih sredstava. Država će naredne godine preko Sektora za
turizam sa 50% bespovratno sufinansirati razvojne programe za šta se
najavljuje 100 miliona dinara, a biće i povoljnih kreditnih linija na 4
godine i sa 1% kamate. Svakako su interesantna i sredstva iz fondova
Evropske unije za projekte Susedskog programa, za koje bi do kraja
godine trebalo da bude objavljen još jedan konkurs. Očekuje se, takoðe,
da već od narednog proleća našoj zemlji budu dostupna sredstva
evropskih IPA fondova za zajedničke projekte sa Bugarskom, odnosno
Rumunijom i oni se obično odobravaju do iznosa od 60.000 do 70.000
evra. Turistički poslenici treba da shvate da nema malih projekata niti
malih para, već su važne ideje, a Komora nudi pomoć u njihovoj
realizaciji.