Termalni
akvapark u Sokobanji, firma vetrogeneratora u Negotinu, vinsko selo u Aleksandrovcu i aerodrom u Zrenjaninu neki su od gotovo 200
projekata do sada ponuðenih potencijalnim investitorima iz dijaspore.
Projekti su predstavljeni u multimedijalnom katalogu, koji je u saradnji
sa 68 lokalnih samouprava priredilo Ministarstvo za dijasporu.
Firma vetrogeneratora u Negotinu, vinsko selo u Aleksandrovcu, termalni akvapark u Sokobanji i aerodrom u Zrenjaninu neki su od gotovo 200 projekata do sada ponuðenih potencijalnim investitorima iz dijaspore. Projekti su predstavljeni u multimedijalnom katalogu, koji je u saradnji sa 68 lokalnih samouprava priredilo Ministarstvo za dijasporu, a koji se distribuira na više od 5.000 adresa u svetu.
Po broju projekata prednjači poznati banjski centar u podnožju planine Ozren, Sokobanja, gde je moguće ulagati u nove i postojeće smeštajne kapacitete, kao i u izgradnju prvog termalnog akvaparka u Srbiji. Sa nekoliko otvorenih i zatvorenih bazena, toboganima, skakaonicom i „sporom rekom“, prediðeno je da akvapark zauzima više od 6.000 kvadratnih metara. Vrednost projekata je 9,8 miliona evra, a procenjeni period vraćanja investicije 15 godina. Investitori se, dakle, mogu posvetiti unapreðenju potencijala već atraktivnih destinacija, kao što je Sokobanja, planine Kopaonik, Divčibare i Zlatar, ali i podstaći razvoj turističke ponude u manje poznatim mestima – Surdulici, Topoli, Irigu, Bačkom Petrovcu…
Tako je opština Bački Petrovac, smeštena nedaleko od Novog Sada, izradila projekat izgradnje etnoparka Gložan, a Kučevo auto-kamp s ureðenjem plaže na obali Peka u koji treba uložiti 86.250 evra. I Aleksandrovac je plasirao projekat iz oblasti turizma, koji predviða rekonstrukciju dva vinska podruma kneza Lazara i gradnju „vinskog sela“, a u prilog ovom potencijalu, kako je navedeno, govori podatak da je Aleksandrovačka Župa prestonica vinove loze više od 3.000 godina. Negotin se, meðutim, fokusirao na industriju i energetiku, pa je investitorima, izmeðu ostalog, predložio da naprave farmu vetrogeneratora.
Sremskim Karlovcima, Loznici, Zaječaru, Novoj Varoši i Kanjiži su, sudeći prema projektima, potrebni sportski centri. Aerodrom u Zrenjaninu jedan je do interesantnijih projekata, a ta opština je, kao i Horgoš, Loznica, Paraćin, Priboj, Žitoroða, Kladovo, Ada, Kovačica, Æićevac i Lapovo, investitorima dala mogućnost i da ulažu u razvoj industrijske zone. Babušnica, pak, traži saradnju. Ta opština je pre 15 godina započela izgradnju kupališnog kompleksa, ali zbog nedostatka finansijskih sredstava, radovi su pre sedam godina obuhstavljeni. Završeno je 80 odsto kompleksa, a sada su bazeni prepušteni zubu vremena i postoji opasnost da propadnu. Pojedine lokalne samouprave, kao što su Požarevac, Subotica i Kraljevo, podržale su privatne preduzetnike i predstavile njihvoe projekte. Požarevac je preporučio ulaganje u proširenje i modernizaciju tehnologije proizvodnje šampinjona, Subotica u postojeću klanicu za nojeve, a Kraljevo u kompaniju „Aero Ist Jurop“, koja se bavi proizvodnjom lokalnih letelica, a traži partnera kako bi kapacitet proizvodnje aviona sa 48 povećala na 144 komada godišnje.
Gradovi i opštine u Srbiji investitorima su pripremili projekte iz oblasti turizma, ekologije, industrije, poljoprivrede, graðevinarstva i energetike različitih vrednosti i strukture ulganja – od privatizacije do partnerstva. Multimedijalni katalog poslat je na 5.000 adresa, pa se očekuje odziv investitora iz dijaspore, ne na osnovu patriotizma iz dijaspore, ne na osnovu patriotizma i lepih uspomena, već u skladu sa interesom kapitala i profita.
Pripremila Vesna Jakovlevska
07. januar 2011.
Meðunarodni radio Srbija
