Intervju predsednika opštine za Narodne novine

Kako ocenjujete i vrednujete dosadašnji rad koalicione vlasti posle majskih lokalnih izbora 2008. godine?

D.Lukić: Svaku vlast najbolje ocenjuju graðani, svako mišljenje vlasti o sebi samoj obično je subjektivno. Na osnovu izbornih rezultata i prema Zakonima o
lokalnoj samoupravi i lokalnim izborima, uz sve nedostatke (tu pre svega mislim na izbor predsednika opštine u Skupštini, a ne neposredno) , Sokobanja je dobila koalicionu vlast koja je uspela da usaglasi zajedničke principe i interese i da ih sprovodi u praksi. Svaka koaliciona vlast podrazumeva kompromise, i njih je utoliko više ukoliko je više stranaka u koaliciji. Generalno, posle šest meseci funkcionisanja, relativno sam zadovoljan načinom rada i rezultatima
lokalne vlasti u Sokobanji.

Kao mlad, obrazovan, ambiciozan i energičan čovek, dobili ste poverenje graðana. Da li ste, sa svojim saradnicima, organima i telima pokrenuli i realizovali mnoge ambiciozne projekte, od komunalnih do turistitičkih, što je i te kako značajno za razvoj Opštine?

D.Lukić: Želim da Vašim čitaocima podnesem taksativan izveštaj o rezultatima prvih 100 dana lokalne vlasti u Sokobanji:

• nastavili smo izgradnju sportske sale u Sokobanji, finansirajući sredstvima budžeta radove u vrednosti od 37.081.146,00 dinara
• sredstvima budžeta i konkurišući kod Ministarstva infrastrukture izvršili smo preasfaltiranje postojećih i izgradnju novih lokalnih puteva u dužini od preko 10km i vrednosti od 54.262.661,50 dinara – zahvaljujući podršci Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, sektor turizam, asfaltirano je blizu 3km ulica u ukupnoj vrednosti od 14.981.657,60 dinara

• u fazi realizacije je projekat izgradnje trotoara i parkirališta, za koji je razumevanje takoðe pokazalo Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, sektor turizam, u vrednosti od 12.616.487,60 dinara
• započet je proces rekonstrukcije sokobanjske vodovodne mreže, sredstvima budžeta Opštine Sokobanja i Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, sektor turizam, u vrednosti od 9.137.865,70 dinara – sredstvima budžeta Opštine Sokobanja uraðena je gradska kanalizaciona mreža u iznosu od 1.800.000,00 dinara – obnavljajući saradnju sa JP „Putevi Srbije“, u sokobanjskoj opštini je izvršena potpuna rehabilitacija oko 11km regionalnih puteva
• u toku je postupak adaptacije prostora za potrebe otvaranja kancelarije za mlade, sredstvima budžeta Opštine Sokobanja i Ministarstva omladine i sporta, u ukupnom iznosu od 2.061.891,88 dinara
• obnovljen je parkovski mobilijar u centralnom gradskom parku sredstvima budžeta Opštine Sokobanja, u ukupnom iznosu od 1.827.820,00 dinara
• sredstvima budžeta Opštine Sokobanja u iznosu od 320.000,00 dinara otvoreno je obdanište u selu Trubarevac
• u toku je projekat uspostavljanja dnevnog centra za stara lica i službe gerontodomaćica, sredstvima Ministarstva rada i socijalne politike i budžeta Opštine Sokobanja, u ukupnom iznosu od 6.800.000,00 dinara
• sredstvima budžeta Opštine Sokobanja i Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, sektor turizam, realizujemo projekat jedinstvenog Turističko-informacionog sistema (TIS) u vrednosti od 1.500.000,00 dinara
• Sokobanja je imala nabogatije banjsko kulturno leto u poslednjih 10 godina: gostovanja Bajage i instruktora, Riblje čorbe, OK benda, Goce Tržan, pobednika sabora trubača u Guči, likovne i vajarske kolonije, izložbe slika i umetničkih fotografija itd…
• Nadam se da će vaši čitaoci na osnovu iznetog moći da zaključe da Sokobanja i obimom i sadržinom realizovanih projekata želi da unapredi kvalitet svoje turističke ponude, sa prevashodnom orjentacijom ka interesu sokobanjskih gostiju. O tome koliko Sokobanja prija svojim gostima, verovatno najbolje govori podatak da svake godine u Sokobanju dolazi veliki broj novih gostiju, a tradicionalni se sa radošću vraćaju svake godine.

Koji su prioritetni zadaci u 2009. godini i da li će budžetska sredstva zadovoljiti sve korisnike ili su neophodni i dodatni prilivi od NIP-a, odreðenih ministarstava, pa i evropskih institucija?

D.Lukić: Pre svega, mora se nastaviti ulaganje u vodosnabdevanje, komunalnu i turističku infrastrukturu i mrežu puteva i ulica, jer je ureðena i funkcionalna infrastruktura osnovna pretpostavka razvoja turizma kao osnovne privredne grane u Sokobanji. Sredstva budžeta Opštine Sokobanja ni izbliza neće biti dovoljna da isprate ovakve planove, pa i u ovim teškim ekonomskim i finansijskim okolnostima očekujemo značajnu podršku fondova resornih ministarstava, kao i meðunarodnih donatorskih organizacija i vladinih agencija zemalja Evropske unije i SAD. Pripremili smo kvalitetne projekte i prosledili ih nadležnim telima, i sada očekujemo povratne informacije. Sokobanja je značajna srpska turistička destinacija.

Kako privući još veći broj gostiju, ali ne samo iz zemlje, već i inostranstva?

D.Lukić: Što se domaćih gostiju tiče, Sokobanja je prepoznatljiva na srpskom turističkom tržištu, ima tradicionalnu klijentelu i potreban je samo agresivniji, efikasniji i osmišljeniji marketing. Naravno, uporedo sa tim potrebno je i kvantitativno i kvalitativno unaprediti turističke sadržaje, u čemu očekujemo značajno angažovanje privatnog kapitala. Najveći deo inostranih gostiju čine gosti iz bivših jugoslovenskih republika. Sokobanja je gotovo nepoznata evropskom turističkom tržištu, i tu moramo biti realni: samostalan nastup bilo koje srpske turističke destinacije na evropskom turističkom tržištu unapred je osuðen na neuspeh. Potrebna je jasna i realna nacionalna strategija promocije srpskog turističkog proizvoda na inostranin tržištima, sa jasno definisanim mestom svake srpske turističke destinacije u toj strategiji.

Šta valja učiniti da Banja bude i na evropskoj turističkoj mapi ?

D.Lukić: Sokobanja će biti na evropskoj turističkoj mapi kada Srbija bude potpuno integrisana u evropski politički, ekonomski i, što je možda najvažnije, vrednosni sistem. Neka ovo bude poruka Sokobanjčana svima koji odlučuju o budućnosti Srbije.

Turizam je osnovna razvojna grana Opštine, da li postoje još neki resursi koji nisu dovoljno iskorišćeni za sveukupni razvoj sredine?

D.Lukić: Proizvodnja i prerada organski zdrave hrane, plantažno gajenje i prerada lekovitog bilja (Sokobanja je najveće emitivno područje lekovitog bilja u Srbiji), kao i uspešno restruktuiranje RMU „Soko“, najveće su razvojne šanse Sokobanje mimo turizma.

Jedno od gorućih pitanja jeste – snabdevanje zdravom pijaćom vodom. Leti često presuše slavine,a to i te kako kvari imidž Banje. Kako i na koji način taj problem rešiti?

D.Lukić: U periodu od 1994. do 2003. godine Sokobanja je dobila tri nova objekta vodosnabdevanja ukupnog kapaciteta 60-80 litara u sekundi, čime su značajno popravljene prilike u vodosnabdevanju. Nažalost, nakon toga je napušten princip tretiranja vodosnabdevanja Sokobanje kao najznačajnijeg infrastrukturnog i ekološkog problema, pa su se problemi ponovo pojavili. Srećom, situacija nije ni izbliza dramatična kao početkom 90-ih godina, pa osim povremenih problema u snabdevanju viših zona, Sokobanja ima relativno uredno vodosnabdevanje. I pored toga, svesni činjenice da ova oblast mora biti besprekorno ureðena, pripremili smo kratkoročne, srednjoročne i dugoročne mere. Kratkoročno, usvojićemo niz mera kojima će se smanjiti nenamenska i nefakturisana potrošnja vode. Srednjoročno, ulagaćemo u rekonstrukciju vodovodne mreže i drugih objekata vodosnabdevanja, kako bi smanjili gubitke. Dugoročno, Sokobanja mora da dobije trajno rešenje vodosnabdevanja koje neće zavisiti od atmosferskih i hidroloških prilika.

Blizu je i deponija, još jedan aktuelni problem koji ugrožava ekologiju i stvara neprijatnu turističku razglednicu?

D.Lukić: U saradnji sa Fondom za zaštitu životne sredine Republike Srbije, realizujemo projekat sanacije deponije do zatvaranja. Projekat će biti realizovan u naredne tri godine, a njegova predračunska vrednost iznosi oko 17.000.000,00 dinara.

S pravom i sa ponosom svake godine govorite o rekordnoj posećenosti Banje. Ali svake godine govorite da veliki broj gostiju neprijavljeno boravi. Ni vlasnici stanova , apartmana …, ni gosti ne plaćaju takse čime se direktno umanjuje budžet Opštine. Ima li uopšte izgleda da se i taj problem reši na zadovoljavajući način?

D.Lukić: Ovo je sistemski problem srpskog turizma, koji može jedino tako i da se reši – sistemski, na nivou cele Srbije i za sva turistička mesta jedinstveno, donošenjem odgovarajućeg zakona u Skupštini Republike Srbije. Problem je posebno izražen u kategoriji stanodavaca u domaćoj radinosti, koji čine gotovo 80% sokobanjskih smeštajnih kapaciteta.

Mnogi imaju vikendice u gradu i pored Bovanskog jezera. Šta su oni – žitelji ili gosti i da li ispunjavaju sve svoje obaveze prema Opštini?

D.Lukić: Svi koji imaju legalno sagraðene vikendice i stanove u Sokobanji, a nisu žitelji Sokobanje, spadaju u kategoriju vlasnika imovine koji za nju uredno dobijaju poreska zaduženja. Tu je pravni status potpuno jasan i legalan. Drugo je pitanje kolika je korist od toga. Svi koji su sagradili nelegalne objekte, koji ih koriste i pri tome ne plaćaju nikakve prinadležnosti bilo lokalnoj samoupravi, bilo državi, predstavljaju ogroman urbanistički, ekološki i finansijski problem. Opština Sokobanja svakako nema nameru da ovakvo stanje toleriše, i već ove godine imamo nameru da krenemo u rušenje pojedinih bespravno sagraðenih objekata koji ugrožavaju prirodni ekološki ambijent.

Na čemu ćete, kao predsednik Opštine, posebno insistirati u ekonomski teškoj 2009, ali i u narednim godinama Vašeg mandata?

D.Lukić: Racionalno i štedljivo trošenje budžetskih sredstava, ukidanje svih nepotrebnih troškova, odgovornost u poslu, konsolidacija i stabilizacija budžeta opterećenog dugovima i kreditnim zaduženjima iz prethodnog perioda. Transparentnost u trošenju budžeta, kako bi se za njegov koncept i realizaciju dobila podrška korisnika i javnosti uopšte. Naravno, sva slobodna sredstva ostvarena po ovim principima biće plasirana u infrastrukturne i razvojne projekte.

Ima li Sokobanja kadrovske potencijale da se projektima nametne kod domaćih i inostranih institucija , privuče kapital i time stvori perspektivniju i izvesniju budućnost ?

D.Lukić: Problem svakog malog mesta u Srbiji je, a Sokobanja nije izuzetak, neprestani odliv mladih i obrazovanih ljudi ka većim centrima i inostranstvu. Dodatno, lokalne samouprave nemaju mehanizme da zaposle i zadrže ovakav kadar, zbog preopterećenosti radnom snagom, malih plata i nepostojanja stimulativnih mera. Pa ipak, u okviru opštinske uprave, od postojećeg mladog i obrazovanog kadra, a u saradnji sa nemačkom vladinom agencijom GTZ, formirali smo odeljenje za lokalni ekonomski razvoj, koje treba da priprema, selektuje i prosleðuje kvalitetne razvojne projekte raspoloživim fondovima.