Upravo polazeći od ovakvog stanja, ASNS će ubrzo pokrenuti edukaciju predstavnika svojih granskih sindikata u preduzećima koja su u predprivatizacionoj fazi, kako bi, bar u predstojećem periodu, bila zaštićena prava malih akcionara ili onih koji bi da to postanu. Ilić je naveo i da oko 50 odsto radnika osuðuje privatizaciju, a 44 odsto smatra da je ekonomija najveći problem u našoj zemlji. Na ovom okruglom stolu su se mogli čuti razni primeri loše izvedene privatizacije, od valjevskog "Uzora", za koji ASNS već dve godine traži poništenje privatizacije zbog nepoštovanja kupoprodajnog ugovora, do "Lukoil Beopetrola", u kom su mali akcionari od početnih oko 10 odsto akcija, ne znajući svoja prava i proceduru spali na 0,46 odsto akcija.
Razlog za ovakvo stanje, prema rečima Ranke Savić, predsednice ASNS, u tome je to što se u proces privatizacije ušlo pre sveubuhvatne akcije upoznavanja radnika sa njihovim pravima. Takoðe, ona smatra da i Centar za zaštitu prava malih akcionara ne poštuje ono zbog čega je i osnovan, kao i da u tome postoji sukob interesa, jer je Agencija za privatizaciju kao prodavac preduzeća osnivač Centra koji bi trebalo da štiti male akcionare.
– Istina je da su mali akcionari malo znali o svojim pravima i njihovu neinformisanost i neznanje je neko kanalisao u svoju korist. Sindikat takoðe snosi odgovornost za takvu situaciju i moramo da budemo svesni da bez razvoja malog akcionarstva nema razvoja srednje klase u tržišnoj ekonomiji, a bez toga nema razvoja društva – istakao je Ilić.
On je ocenio da akcionari mogu da zauzmu svoje mesto tek kad budu donet paket zakona o investicionim fondovima, o preuzimanju kompanija i dobrovoljnim penzionim fondovima.
– Èešku je nedostatak zakona koji su spas za male akcionare koštao 19 milijardi evra, a kod nas se još govori o nacrtima tih zakona, a mislim da Vlada nije spremna da ih pripremi. Zakon o investicionim fondovima je skrajnut, jer bankama u zemljama u tranziciji ne odgovara postojanje jakih investicionih fondova – smatra Ilić.
D. Stanimirović
