!  ”#’,    ”

"Dana 23.8.2002. godine u tuči u kafiću "Zevs", isprebijan je moj sin, vojnik Danilo Šibalić, od strane braće Arsić iz Sokobanje. Istražni postupak je u toku, a moj sin se nakon petnaestodnevnog lečenja u vojnoj bolnici vratio kući. Molim MUP u Sokobanji da uzimajući u obzir gore navedene činjenice, uzme u zaštitu mog sina, moje tri ćerke kao i potencijalne svedoke nemilog dogaðaja od 23.8.2002. godine. To iz razloga što je od navedene braće Arsić već prećeno nekim svedocima, a moja najstarija ćerka je provocirana na ulici od strane te iste braće Arsić. Smatram da je vaša obaveza da omogućite ličnu zaštitu svih graðana, pa i moje dece, te vam se u tom cilju obraćam, jer u suprotnom moja deca zbog pomenute braće nemaju ni slobodu kretanja u Sokobanji, a kamoli neka druga prava."

Ovo pismo, sa potpisom Milovana Šabalića, iz Sokobanje, zavedeno je 9. septembra ove godine, pod brojem 147 u OUP-u Sokobanja. Nekoliko dana kasnije Šibalić je opštinskom državnom tužiocu u Sokobanji dostavio zahtev, koji je zaveden pod brojem 45/02, u kome je opet tražio zaštitu za svoju porodicu, ali i postavio nekoliko ne baš prijatnih pitanja. Tužioca je pitao da li braću Arsić neko u policiji ili pravosuðu štiti, jer su do sada prebili više ljudi i naneli im teške telesne povrede, a njihova krivica nijednom nije dokazana; da li je nakon prebijanja njegovog sina u kafiću "Zevs" istražni sudija izašao na lice mesta ili nije, zašto Arsići posle toga nisu pritvoreni, zašto niko od ljudi koji su bili u kafiću ne želi da svedoči o tom slučaju i na kraju da li neko treba da strada da bi nadležni preduzeli mere da nasilnicima stanu na put?