Januarski mraz u Sokobanji nije samo meteorološka kategorija, već test karaktera za svakoga ko se usudi da pređe Mermer bez krampona. Dok se živa u termometru lenjo vrti oko nule, a magla se spušta na šetalište kao neplaćeni račun za struju, naša banjska pista postaje najskuplje klizalište na Balkanu. Osećaj na mermeru je trenutno takav da biste lakše objasnili poreklo imovine nego zadržali vertikalan položaj od Amama do Čikaga. Dok turisti traže kiseonik, lokalci traže pesak, ali jedino što dobijamo je vlažan vazduh koji miriše na kombinaciju rtanjskog čaja i spaljenih guma iz naselja Jabukar, gde se ekologija očigledno tretira kao hobi za dokone, a ne kao ustavna obaveza.
Sjaj i beda naše svakodnevice najbolje se ogledaju u kontrastu između svečanih sala i uličnih glečera. Dok su se ovih dana sekli slavski kolači u školama ‘Branislav Nušić’ i ‘Mitropolit Mihailo’, a zvaničnici se utrkivali ko će lepše besediti o putevima pravde i poštenja, kod Doma zdravlja je nikla prava turistička atrakcija – santa leda koja prkosi i fizici i logici. Banjska inicijativa opravdano primećuje da ovaj lokalni glečer ima neverovatnu sličnost sa nekim funkcionerima: na pogrešnom je mestu, smeta narodu i čeka se proleće da se samo od sebe reši. Uz to, saznajemo da JKP ‘Napredak’ troši stotine hiljada evra na putne troškove i dnevnice, dok toalet na groblju i dalje izgleda kao scenografija za film strave i užasa, a građani dobijaju račune za struju koji su veći od Rtnja, valjda da bi se otplatila novogodišnja dekoracija koja i dalje svetli kao da smo u Las Vegasu, a ne u banji koja kuburi sa naponom.
Ipak, duh ovog mesta čuvaju oni koji ne sede u foteljama, već gaze sneg. Planinari PK ‘Ozren’ su proteklog vikenda izveli svetojovanjski uspon na Leskovik, dokazujući da se na snežnoj trpezi, uz vetrovit vrh, najbolje vari surova realnost. Njihovih petnaest veličanstvenih podsetilo nas je da planina ne prepoznaje partijske knjižice, već samo dobru volju i kvalitetne gojzerice. Na sportskim terenima, OKK ‘Sokobanja’ je izvojevao emotivnu pobedu uz praznu stolicu na tribinama, podsećajući nas na one koji su gradili ovaj grad, dok se u futsalu žrebaju parovi za školske turnire, jer nada da ćemo iznedriti nekog novog asa ne umire čak ni kad je grejanje u hali misaona imenica.
Za dušu i nauku pobrinuli su se ekolozi i prosvetitelji. Sokobanjsko ekološko društvo je, u saradnji sa naučnicima, otkrilo potpuno novu vrstu gljive u Sesalačkoj pećini, koja raste na slepim miševima. Konačno smo dobili sugrađanina koji voli mrak i vlagu više od prosečnog banjskog stanodavca. Dok se u Biblioteci deca uče o Rastku Nemanjiću, a Crveni krst beleži rekordnih 118 davalaca krvi, podsećamo se da u ovoj kotlini još uvek kuca srce koje nije na prodaju. Čak i ako nam je napon u mreži nizak, a računi visoki, pčelari sa Rtnja dobijaju sertifikate za svoj med, jer pčele, za razliku od nekih drugih, tačno znaju gde je cvet, a gde mulj.
U gradu gde se mobilne aplikacije portala promovišu kao let na Mesec, a ledene sante kod Hitne pomoći tretiraju kao prirodni fenomen, jedino je sigurno da će proleće doći, samo je pitanje ko će ga dočekati u jednom komadu na ovom našem mermernom klizalištu.
