Rtnju u pohode

Svake godine prireðuju se sajmovi lekovitog bilja i proizvoda, meda i
zdrave hrane, održavaju se seminari i predavanja za berače i preraðivače
bilja i niz drugih dogaðaja koji obogaćuju sadržaj, a centralna
svečanost je 7. jula, kada se organizuje izlet na Rtanj, branje
lekovitog bilja i uspon na vrh planine, Šiljak (1560 m.).

Roðenje svetog Jovana, preteče i krstitelja – Ivanjdan. Jedan od velikih verskih praznika kod nas i u vascelom pravoslavnom svetu.

U Sokobanji već šesnaest godina taj praznik je posvećen početku branja lekovitog bilja kojeg je priroda darivala čoveku za lek. A sokobanjska kotlina, sa planinama koje je okružuju, je bogata ovim prirodnim lekom. Manifestacija koja se proslavlja svake godine nosi naziv "Sveti Jovan Biljober", a organizuju je Udruženje za lekovito bilje "Dr Jovan Tucakov", privatno preduzeće "Adonis" i Organizacija za turizam, kulturu i sport – Sokobanja.

Svake godine prireðuju se sajmovi lekovitog bilja i proizvoda, meda i zdrave hrane, održavaju se seminari i predavanja za berače i preraðivače bilja i niz drugih dogaðaja koji obogaćuju sadržaj, a centralna svečanost je 7. jula, kada se organizuje izlet na Rtanj, branje lekovitog bilja i uspon na vrh planine, Šiljak (1560 m.).

Kao i svake godine i ovog 7. jula OTKS je obezbedila dva autobusa za zainteresovane, koji ne idu u svojoj režiji, sopstvenim prevozom, tako da je oko 80 ranoranilaca, ljubitelja prirode i avanturista, pošlo iz Sokobanje na druženje s prirodom. Raspoloženje je donekle pokvarilo veoma oblačno i hladno vreme, podnožje Rtnja je potpuno bilo prekriveno oblacima i organizatori nisu preporučivali uspon na Šiljak, već samo branje lekovitog bilja, do 13 sati za kada je predviðeno takmičenje u poznavanju lekovitog bilja i pletenje ivanjdanjskih venčića.

Za avanturiste sve to jeste zanimljivo, ali… Doći u podnožje planine (oko 800 m. nv), a ne popeti se na Šiljak, deluje kao poraz, predaja nekome ili nečemu, bez bitke. I oko 9 sati grupa najodvažnijh ( i ja, naravno), se uputila planinskim stazama put Šiljka, bez obzira na visoku oblačnost, nisku temperaturu i nalete vetra koji su na momente prelazili brzinu od 100 km/h. MI smo samo odvažni, berači bilja takoðe, a oni "najhrabriji" su ostali u kafanskim šatrama da jedu i piju. Bože moj, pa zato su i došli! Da se provesele, kad će ako ne na praznik?

ebalo nam je samo dva sata i petnaest minuta da ozarenih lica, með' oblacima, čvrsto držeći šešire i kape na glavama, ugledamo ruševine kapele na Šiljku, podignute 1935 godine. Usledilo je fotografisanje, a potom u zavetrini istočnog zida kapele, doručak, okrepljenje za iscrpljujuće uspinjanje do cilja. Pobedila je volja. Meni je ovo peti put kako osvajam vrh Rtnja i svakog puta doživljaj je drugačiji, nov, uzbudljiviji. Zaista nestvarno, bajkovito, deluje i ostavlja nezaboravan utisak, kada se naðete u oblacima, kada možete da ih dodirnete i da im nešto saopštite, neku potajnu želju, na primer. U tim trenucima, deluje to, bar tako sam doživeo, kao razgovor s Bogom.

Mobilni telefoni su čudo, svaki novi model to dokazuje i jedan od učesnika uspona, pomorac iz Bara, koji je došao u Sokobanju upravo zbog uspona na Rtanj, uspeo preko svog mobilnog da izmeri temperaturu vazduha na Šiljku. Iznosila je samo 5 (pet) stepeni Celzijusovih. Brrrr! Da se smrzneš! A većina nas u oskudnoj odeći u majicama sa kratkim rukavima.

Kviz o poznavanju lekovitog bilja i pletenje venčića nisam mogao da propratim (zbog kasnog polaska na vrh), ali sam uspeo da fotografišem pobednički venčić i tablu sa izloženim lekovitim biljem.

Na platou u podnožju Rtnja, gde se odvija celodnevni piknik, bilo je i veselja, a bez trubača i kafedžija nijedno veselje nije potpuno.

Završetak manifestacije, Sveti Jovan Biljober, je tradicionalno, uveče u 20 sati, kada se bira princeza Biljarica. Devojčice, uzrasta od 5 do petnaest godina se kite venčićima, svećem i ubranim lekovitim biljem, a Biljarica se bira žrebom. Ona koja iz koverte izvuče stabljiku ivanjskog cveća, simbol praznika, postaje Biljarica, do naredne godine.