Maltežanka opčinila Srbe

Branislav Stankovic, gradevinski radnik, u La Valeti upoznao suprugu Karmen i doveo je u svoj rodni kraj

Maltežanka
opcinila Srbe

      U Sokobanji, na periferiji, u mestu zvanom Carina, u svojoj kuci živi neobican bracni par. Rec je o supružicima Branislavu Stankovicu i njegovoj supruzi Karmen, rodenoj Maltežanki. Kratkotrajno poznanstvo dvoje mladih krunisano je brakom, a iz "ljubavi na prvi pogled" roden je sin Ilija, koji je nedavno napunio tri godine. Dvoje mladih upoznali su se na Malti, gde je Branislav radio na gradevini, a zatim u štampariji. Njegova sadašnja supruga bila je zaposlena kao novinar spoljno-politicke rubrike u listu "Horizont".
       – U pocetku, odmah po dolasku u Sokobanju, gde smo se i vencali, bili smo atrakcija za sugradane – kaže Branislav. – Gledali su neki, pogotovu stariji ljudi, u moju suprugu kao u "svetsko cudo". Medutim, sredina nas je brzo prihvatila. Dolaze nam sada prijatelji, odlazimo i mi njima u goste. Prijatni su to razgovori, jer moji poznanici i rodaci hteli bi da što više saznaju od moje supruge o Malti, kako se tamo živi, kakvi su obicaji, da li i tamo narod psuje "kocijaški" kao kod nas… Supruga je sa svima strpljiva. Nije joj dosadno da satima caska. Dosta je ovladala i naš jezik, mada, kad joj zapne, uskocim i ja prevodom na engleski. Nije imala problema ni sa adaptacijom. Oduševljena je ljudima i Sokobanjom, u pocetku je imala problema sa klimom i našom kuhinjom. Sada je sve drugacije. Sa lakocom priprema neke naše specijalitete, a povremeno, kako u šali kaže, "da ne bi zaboravila domacu kuhinju" i neke specijalitete sa Malte.
       Razgovor sa Branislavom Karmen je pažljivo pratila. Kad nešto nije razumela, pitala je supruga da joj razjasni. Kaže da ne žali što se udala za Srbina, došla u zemlju o kojoj je dosta slušala, ali ne krije da joj je i Malta u srcu.
       – Sa Slobodanom sam se upoznala preko zajednickog prijatelja – kaže Karmen. – Razgovarali smo na engleksom, mada se on trudio vec prvih nedelja našeg poznanstva da me nauci i nešto srpskog. Teško mi je u pocetku bilo da izgovorim neke vaše reci, ali bila sam uporna. O Srbiji i nekadašnjoj Jugoslaviji, dogadanjima u vašoj, a sada i mojoj zemlji, dosta sam naucila kao novinar spoljnopoliticke rubrike. Trudila sam se svojski da istinu o dogadanjima u SRJ prenesem mom narodu i citaocima lista "Horizont" na najbolji nacin. Nije mi tada bilo jasno, a ni sada nije, odakle malom srpskom narodu toliko upornosti i vere u neko bolje sutra. Zahvaljujuci suprugu, uspela sam da upoznam dobar deo prošlosti vaše lepe zemlje. Nemam ni sada odgovor na pitanje kako je Srbija smogla snage da prebrodi teškoce nastale posle NATO agresije.
       Karmen je jedno od šestoro dece svojih roditelja. Jedna sestra joj je udata i živi u Australiji. Ne prode dan a da se s njom ne cuje telefonom. Cuje se i sa ostalom bracom i sestrama koji žive na Malti.
       – Ovde, u Sokobanji nije nam loše – kaže Karmen. – Imamo i kafic "La Valeta", nazvan po glavnom gradu moje zemlje, Malte. Neprijatno je jedino zimi. Sokobanja se isprazni, nema turista, a i dosta je hladno. Zime su duge, traju po nekoliko meseci, za razliku od Malte, gde se zimi temperatura ne spušta ispod deset stepeni. Dogovorila sam se sa suprugom da ubuduce, po nekoliko meseci, uglavnom kada je u Sokobanji mrtva sezona, boravimo na Malti, i tamo se bavimo nekim poslom. Branislava uvek ceka posao na gradevini, a nisu ga zaboravile ni kolege u štampariji, gde je bio jedan od najboljih radnika. Nece biti problema ni za mene. Radicu opet u listu "Horizont", gde sam i ucinila prve korake u novinarstvu.
       Branislav ne krije da se na Malti može više zaraditi nego u kaficu u Sokobanji:
       – Malta je specificna zemlja. Nema više od pola miliona stanovnika. Za svakoga ko želi da radi ima posla. Kad sam svojevremeno, po nagovoru prijatelja, otišao u ovu lepu zemlju, ni na kraj pameti mi nije bilo da se tamo oženim. Racunao sam da ostanem nekoliko godina, zaradim nešto para, i vratim se u Sokobanju. Medutim, sudbina je htela drugacije. Ja i moja Karmen imamo krasnog sincica koji, kao i njegova majka, vec govori tri jezika – malteški, srpski i engleski. Nestašan je kao i sva deca. Majka ga ponekad izgrdi na engleskom, ali ni on njoj ne ostane dužan, odgovori joj na srpskom. Pita me tada Karmen, da nije rekao nešto pogrdno, da nije, ne daj bože, opsovao! Sa suprugom sam od 2002. godine, a moj i njen utisak je kao da se poznajemo mnogo više. Mnogo toga nam je zajednicko. Jedino se još oko kuhinje ne možemo složiti. Ona je za pripremanje laganih jela, sa više povrca, a ja za jela sa više mesa.

 @ Srba RAKIC