Kulturno-obrazovne ustanove

Osnovna škola „Mitropolit Mihajlo“
Osnovna škola "Mitropolit Mihajlo" je zadužbina Mitropolita srpskog gospodina Mihaila, koji je rodom Sokobanjčanin. Sagrađena je 1894. godine i nalazi se preko puta parka, odnosno crkve. Mitropolit je dao novac za izgradnju škole, u znak sećanja na roditelje Mariju i Milovana Jovanovića. Škola je posle manjeg renoviranja i danas u funkciji. Mitropolit je želeo da škola nabavi savremena učila kroz đačku zadrugu. Iz tih razloga je zasađeno nekoliko stabala duda i uzgajana je svilena buba. Đaci su na taj način obezbeđivali novac sve do posle Drugog Svetskog rata.

Srednja škola „Branislav Nušić“
25. maja 1962. god doneta je odluka o osnivanju gimnazije u Sokobanji. Gimnazija je počela sa radom školske 1962/63. godine. Prve godine bilo je upisano 100 učenika. Nastava se izvodila u staroj zgradi Osnovne škole u trećoj smeni. 1982. god. Gimnazija „Branislav Nušić menja ime u Obrazovni centar „Branislav Nušić“. Zgrada u kojoj je smeštena današnja srednja škola građena je u etapama od 1963. do 1978. god. kada je konačno završena. Obrazovni centar je školovao učenike za sledeće struke: prirodno-tehnička (tehničari za biohemiju i molekularnu biologiju), zdravstvena (medicinske sestre opšteg smera i fizioterapeutski tehničari), ekonomsko-komercijalna (računovodstveni tehničari) i ugostiteljsko-turistička (ugostiteljsko-turistički tehničari, konobari i kuvari). Danas Ekonomsko-trgovinska škola „Branislav Nušić“ ima sledeće obrazovne profile: turistički, ugostiteljski (ugostiteljski tehničari i kuvari), trgovinski i ekonomski smer i gimnaziju (prirodno-matematički smer).

Galerija-"Legat Miluna Mitrovića"
Rodjeni Sokobanjčanin, Milun Mitrović je svom rodnom gradu zaveštao preko 170 radova. U prelepom objektu, koji se nalazi na mermernom šetalištu i pod zaštitom je Zavoda za zaštitu kulturnih spomenika, otvorena je Galerija - legat Miluna Mitrovića. U ovom objektu tokom leta smenjuju se postavke velikog broja priznatih domaćih i svetskih imena u umetnosti. Takodje, ovde se održavaju i drugi dogadjaji iz oblasti kulture, umetničke večeri, koncerti, književni susreti. Milun Mitrović je i jedan od osnivača Umetničke kolonije "Sokograd".

Zavičajni muzej
Zavičajni muzej smešten je u zgradi, sagradjenoj u XIX veku. Izgrađena u starom srpskom moravskom stilu, uz manju rekonstrukciju, zgrada je u potpunosti sačuvala svoj prvobitni izgled. Muzej je rekonstruisan 2008 god., postavke su dopunjene novim eksponatima, i od 1. maja 2008. godine je otvoren za posete. Zbirka raspolaže eksponatima iz oblasti arheologije, etnologije i istorije, od rimskog perioda do savremenog doba. Ispred muzeja je uredjen amfiteatar koji se u letnjoj sezoni koristi za održavanje pozorišnih predstava, književnih večeri i drugih manifestacija.
Preuredjenjem muzeja, pored formiranja stalne muzejske postavke, stvoreni su i uslovi za organizovanje različitih muzejskih izložbi i intenzivirane su aktivnosti na otkupu potrebnih muzejskih eksponata. 16. maja 2008. god. sokobanjski muzej se priključio manifestaciji "Noć muzeja", u kojoj učestvuju mnogobrojni muzeji iz Srbije. Kao stalni učesnik manifestacije, svake godine na ovaj dan,  OTKS Sokobanja će organizovati izložbe u Zavičajnom muzeju, koje će biti otvorene za mnogobrojne posetioce.

Bioskop "Moravica"
Bioskop "Moravica" je nedavno rekonstruisan. Projekat rekonstrukcije podrazumevao je adaptaciju zgrade, postojeće bine, stolica, ventilacije, grejanja, ozvučenja, rasvete. Sala će biti višenamenska i služiće za bioskopske projekcije, izvodjenje pozorišnih komada, nastupa folklora... Namena je i za održavanje seminara i stručnih predavanja. Pored projekcione dvorane adaptirane su i ostale prostorije u zgradi bioskopa.

Biblioteka "Stevan Sremac"
Prva čitaonica u Sokobanji otvorena je 1869. godine i imala je 35 članova. Ona je preteča banjske biblioteke, osnovane krajem XIX veka.
Kroz istoriju, sokobanjsku biblioteku posetili su svi tada vidjeniji gosti: Simo Matavulj, Isidora Sekulić, Stevan Sremac, Nušić, Andrić... Posle II Svetskog rata otvorene su čitaonice u Čitluku i Vrmdži. 1995. godine postaje samostalna ustanova i dobija današnje ime. Fond biblioteke čini preko 30.000 knjiga, svih klasifikacija. Ima odeljenja za decu, odrasle, ekološku i turističku dokumentaciju sa vodičima i monografijama turističkih centara. Pored svoje osnovne, bibliotekarske delatnosti, organizuje književne večeri, promocije knjiga, izložbe umetničkih fotografija.