Živanović je istrčao 44 kilometra tog dana, simbolizujući tako odlazak njegovih kolega na posao 1. aprila 2022. godine, kada je to bio i njihov poslednji silazak u jamu Rudnika mrkog uglja „Soko” u Čitluku. Tada je poginulo osam rudara, od kojih je šest sa područja opštine Aleksinac, a po jedan sa područja Sokobanje i Trgovišta.

Ovaj humanitarni maraton podržalo je svojim učešćem i nekoliko trkača iz Paraćina, Aleksinca i Sokobanje: Nemanja Milošević, Marko Gajić, Danijel Stojiljković, Aleksandar Andrejić, Milan Babić, Mića Ivković i Dragan Stojiljković.

Pre samog početka ove humanitarne trke, u krugu preduzeća „Aleksinački rudnici”, aleksinačko sveštenstvo je održalo pomen stradalim rudarima, kom su prisustvovali pored ostalih Nemanja Denić, direktor Aleksinačkih rudnika, Dalibor Radičević, predsednik opštine Aleksinac i Olivera Denić ispred sokobanjske lokalne samouprave. Na cilju u Čitluku pridružio im se i Miodrag Nikolić, predsednik opštine Sokobanja.

Ovim humanitarnim gestom, Živanović i njegovi kolege trkači, odali su počast i sećanje na svoje kolege koji su izgubili živote radeći u rudniku. Na ovaj način su pokazali da su i rudari pravi heroji i da ne smeju biti zaboravljeni. Rudarska profesija zahteva izuzetno teške uslove rada i rizik, pa je od izuzetnog značaja da se uvek setimo njihovog doprinosa našoj zajednici.

Članak (Ne)zaboravljeni heroji – Rudari se pojavljuje prvo na Sokobanja 💚 Zeleno srce Srbije.

Četvorica rudara su oko 16 časova ušli u korpu, kojom je trebalo da se spuste do dna. Iz još uvek nepoznatih razloga korpa, koja se kretala brzinom od šest metara u sekundi, se nije postepeno zaustavljala već je pri velikoj brzini udarila o dno.

Ovom prilikom rudari su mogli biti životno ugroženi budući da su pali sa visine od preko deset metara ali su zadobili lakše telesne povrede. Najteže je prošao Miljan Janković, koji je podvrgnut repoziciji zgloba jer je prilikom udarca pretrpeo iščašenje kolena.

Dragiša Veselijević, kome je brat pre dvadeset godina poginuo u rudniku, kaže da je udarac bio strašan i toliko jak da ih je razbacao po korpi a njemu se već javio osećaj da će i on neće živ izaći odatle.

Kao i svakog dana trebalo je da lift počne sa zaustavljanjem na 25 metara od kote 170, međutim, iz nekog razloga, ovog puta se to nije desilo već je nastavio nekontrolisano da pada. Osetio je jak bol u nozi, začuo jauke drugih rudara i shvatio da je Miljan verovatno teže povređen. Tek kada su se našli van okna, shvatili su koliko su sreće imali i da je čudo što su uopšte ostali živi a najteže povređeni nije imao prelom već samo iščašenje kolena.

Darko Srećković nije primetio ništa neuobičajeno sve do samog trenutka udarca u dno, što ga je dodatno užasnulo uz toliko jak bol u nozi da je mislio da će se onesvestiti.

Stanko Marinković je shvativši da osim povrede noge, nije zadobio teže povrede, samo mogao da zahvali bogu. Kaže da je nakon početne utrnulosti, osetio jak bol koji je postao najjači prilikom izvlačenja, jer su ih nosili na rukama a svaki pokret im je bio bolan.

Miljan Janković, koji je na odeljenju intenzivne nege, biće zadržan do nedelje zbog saniranja iščašenog kolenog zgloba. Ostalu trojicu rudara, zadržaće na posmatranju još par dana – izjavio je Vidić.

U ovom rudniku nije bilo velikih nesreća od 1998. godine kada je zbog eksplozije gasa poginulo 29 rudara a povređeno njih 27.

Članak Povređeni rudari u Rudniku "Soko" se pojavljuje prvo na Sokobanja 💚 Zeleno srce Srbije.